Počelo letnje računanje vremena: Kazaljke pomerene jedan sat unapred

Danas, u nedelju 29. marta 2026. godine, zvanično je počelo letnje računanje vremena. Kazaljke na časovnicima su u 2.00 sata ujutru pomerene jedan sat unapred, na 3.00 sata, što znači da smo spavali sat vremena kraće, ali ćemo od danas uživati u dužem dnevnom svetlu.

Ova praksa se u Srbiji, kao i u većini evropskih zemalja, sprovodi svake poslednje nedelje u martu. Glavni razlozi za uvođenje letnjeg vremena su bolja iskorišćenost dnevne svetlosti i potencijalna ušteda električne energije, jer se smanjuje potreba za veštačkim osvetljenjem tokom večernjih sati.

Zašto i kako je nastalo letnje vreme?

Koncept letnjeg računanja vremena prvi put je ozbiljnije predložen krajem 19. veka, dok je masovnu primenu doživeo tokom Prvog svetskog rata radi očuvanja resursa. Danas, iako se o njegovom ukidanju često debatuje u Evropskom parlamentu, odluka o trajnom zadržavanju zimskog ili letnjeg vremena još uvek nije uniformno usvojena na nivou cele Evrope.

Stručnjaci podsećaju da prelazak na letnje vreme može uticati na:

• Biološki ritam: Organizmu je često potrebno nekoliko dana da se prilagodi promeni;
• Saobraćajnu bezbednost: Vozačima se savetuje dodatni oprez zbog moguće pospanosti prvog dana;
• Potrošnju struje: Iako su efekti danas manji nego nekada, i dalje postoji pozitivan uticaj na energetski bilans.

Letnje računanje vremena trajaće sve do poslednje nedelje u oktobru, kada ćemo se ponovo vratiti na takozvano „zimsko” ili standardno vreme.