Dok se javnost fokusira na odlazak mladih u inostranstvo, unutrašnje migracije i pražnjenje čitavih regiona postaju ključna pretnja za opstanak zemlje, upozoravaju stručnjaci sa konferencije SANU.
Srbija danas ima skoro isti broj stanovnika kao i pre pola veka, ali je struktura društva dramatično izmenjena. Prema rečima Vladimira Nikitovića, predsednika Društva demografa Srbije, demografski procesi nisu uzrok, već direktna posledica ekonomskih i političkih dešavanja u zemlji.
Iako se često ističe odlazak stanovništva van granica, podaci ukazuju na to da su unutrašnje migracije daleko prisutnije i da stvaraju opasan jaz između dva centra i ostatka zemlje:
Nikitović upozorava da populacione strategije koje se oslanjaju samo na novac daju minorne efekte. Depopulacija je pre svega regionalno pitanje. Dok će Beograd do 2050. godine izgubiti manje od 4% stanovnika, Šumadija i zapadna Srbija mogle bi ostati bez trećine žitelja.
Poseban problem predstavlja i položaj žena na selu. Zbog tradicionalnih obrazaca nasleđivanja, mlade žene češće odlaze u veće gradove radi obrazovanja i posla, ostavljajući sela sa izrazitim viškom muškaraca u reproduktivnom dobu.
Srbija je danas prinuđena da uvozi radnu snagu, prvenstveno za slabo plaćena fizička zanimanja. U izveštaju magazina Biznis i finansije ističe se paradoks modernog društva:
Zaključak demografa je jasan: bez drastičnih ekonomskih reformi i ravnomernog regionalnog razvoja, demografska slika Srbije nastaviće da bledi, bez obzira na trenutne mere populacione politike.
