DECA U SRBIJI DNEVNO PO 3 SATA NA INTERNETU: Zato NE JEDU, ne spavaju, i SVAĐAJU SE SA RODITELJIMA

Svetski Dan za bezbedniji internet obeležava se sa ciljem da istakne pozitivne strane tehnologije, ali i da upozori na sve prisutnije opasnosti u digitalnom prostoru. Prema podacima UNICEF-a, deca danas čine jednu trećinu ukupnog broja korisnika interneta, što ih stavlja u prvi plan kada je reč o digitalnoj bezbednosti.

Istraživanja pokazuju zabrinjavajući trend: manje od 10 odsto dece uzrasta od četiri do osam godina ne koristi digitalne uređaje, dok pojedini mališani prvi kontakt sa mrežom ostvaruju i pre svoje treće godine. Zbog ovoga se današnje generacije nazivaju „digitalnim domorocima“ – osobama kojima je digitalna era prirodno okruženje od rođenja.

Najčešći rizici na mreži

Digitalna sfera sa sobom nosi niz izazova kojima su deca direktno izložena, a najčešći među njima su:

• Ugrožavanje privatnosti: Nekontrolisano prikupljanje ličnih podataka.
• Dezinformacije: Izloženost lažnim vestima i manipulativnim sadržajima.
• Sajber maltretiranje: Vršnjačko nasilje koje se sa školskih hodnika preselilo na društvene mreže.
• Komercijalna zloupotreba: Agresivno oglašavanje usmereno direktno na najmlađe.

Digitalna tehnologija kao model druženja

Čak 80 odsto školaraca svoje slobodno vreme provodi uz video igre i konzumaciju video sadržaja. Stručnjaci iz digitalnih agencija naglašavaju da tehnologija više nije samo alat, već osnovni način na koji deca komuniciraju i grade prijateljstva. Ipak, prekomerna upotreba često vodi do zapostavljanja osnovnih potreba poput sna i ishrane, što neretko rezultira konfliktima unutar porodice.

Problem digitalnog jaza

Dok se jedni bore sa prekomernom upotrebom, deca iz siromašnijih i nerazvijenih područja suočavaju se sa drugom vrstom problema – nemogućnošću pristupa internetu. Ovaj jaz produbljuje društvene razlike, jer deca bez pristupa mreži gube korak u obrazovanju i kasnije na tržištu rada, s obzirom na to da je većina korisnih sadržaja dostupna isključivo onlajn.

„Internet sam po sebi nije loš, ali zahteva odgovornost, kritičko razmišljanje i kreativnost. Neophodna je tesna saradnja roditelja, prosvetnih radnika i industrije kako bi se deci pružila adekvatna digitalna pismenost“, poručuju stručnjaci.

Kampanja za bezbedniji internet, započeta još 2004. godine, danas se sprovodi u više od 150 država, podsećajući nas da bezbednost na mreži nije samo tehničko pitanje, već stvar opšte kulture i vaspitanja u 21. veku.