„Zašto se smeje?“ – Duboka i emotivna priča o autizmu na somborskoj sceni

Narodno pozorište Sombor otvorilo je novu stranicu u svojoj bogatoj istoriji premijerom predstave „Zašto se smeje?“, koja predstavlja 543. premijeru od osnivanja ovog teatra. Ovaj autorski projekat reditelja Đorđa Nešovića i dramaturga Slobodana Obradovića prva je premijera u sezoni 2025/2026. i donosi izuzetno važnu društvenu temu u fokus javnosti.

Predstava je nastala iz duboko lične potrebe reditelja čiji mlađi brat živi sa autizmom. Kroz proces koji je trajao mesecima, ansambl je istraživao granice scenskog izraza autizma, koristeći različite materijale – od dokumentarnih zapisa i ličnih sećanja do saradnje sa somborskim Udruženjem za pomoć osobama sa autizmom „Maslačak“. Rezultat je pozorišni čin koji kroz tri povezane priče o dečacima na različitim delovima spektra autizma nastoji da približi svakodnevicu njihovih porodica.

Autizam kao polje ljubavi i prihvatanja

Umetnički tim koji predvodi Nešović nije želeo da autizam prikaže kao isključivo tragično ili teskobno iskustvo. Naprotiv, cilj je bio istražiti šta autizam može da otvori u samom pozorištu i šta pozorište znači porodicama koje se suočavaju sa ovim izazovom. Tekst predstave je bogat slojevima, jer su pored glumačkih improvizacija korišćeni i delovi romana „Deca“ Milene Marković, kao i motivi iz knjige „Roditelji pišu“, Saveza udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom.

Vizuelni i zvučni identitet predstave potpisuju scenografkinja Miljena Vučković, kostimografkinja Lara Bunčić i kompozitorka Marija Balubdžić, dok je za scenski pokret bio zadužen Deneš Debrei. Dizajn svetla Ivana Nikolovskog dodatno naglašava fragmente sećanja i emocija koji čine okosnicu ovog komada.

Izuzetan ansambl na sceni

Snagu ove predstave nosi brojan i uigran ansambl koji čine: Srđan Aleksić, Danica Grubački, Ninoslav Đorđević, Ivana V. Jovanović, Nikola Knežević, Miloš Lazić, Milijana Makević Mirkov, Ksenija Mitrović, Olgica Nestorović, Aleksandar Ristoski, Ana Rudakijević i Dragana Šuša. Njihova interpretacija donosi priču o prihvatanju, razumevanju i, pre svega, o ljubavi koja prevazilazi sve prepreke komunikacije.