Duboko poniranje u prostore samospoznaje i mitske dijaloge kroz nagrađenu zbirku poezije koja istražuje granice između unutrašnjeg sveta i surove stvarnosti.
BEOGRAD – Na nedavno završenom književnom konkursu, treće mesto pripalo je autoru Ivanu Viševskom za njegov pesnički rukopis pod nazivom „Strane”. Prema oceni stručne javnosti, ovaj rad se izdvaja specifičnom atmosferom koja „radi u tišini pragova”, koristeći motive prozora, podruma i rečnih korita kao mesta sudbinskih susreta.
U središtu ove zbirke nalazi se lirski junak koji, nakon sticanja životnog iskustva, odlučuje da se vrati osnovama i zakorači u primarno i iskonsko. Autor kroz svoje stihove sugeriše da identitet nije nešto što se poseduje, već nešto što se neprestano menja, gubi i ponovo pronalazi u hodu kroz životne „strane”.
Jedan od ključnih motiva u zbirci je podrum, koji za Viševskog predstavlja mnogo više od obične prostorije. To je mesto izolacije i poetičke distance, ali i „radionica” u kojoj se čovek susreće sa onim potisnutim i neprijatnim. Kako autor navodi, podrum je faza u procesu preobražaja – prostor kroz koji se mora proći da bi se dosegla nova ravan stvaranja.
Posebno upečatljiv segment rukopisa su „Lazareve vode”, gde se kroz formu dijaloga preispituje odnos čoveka i prirode. Spajajući folklorne obrasce i savremenu ekološku svest, autor ukazuje na to da ljudski nemar narušava kosmički poredak. U ovoj poetskoj raspravi, voda nastupa kao sila koja sudi, podsećajući da čovek ne poseduje ništa, već samo vraća ono što je oduvek pripadalo prirodi.
Zbirka se završava pesmom „Manifest”, koja služi kao svojevrsni etički i estetski putokaz. Viševski se zalaže za svedenost izraza, izbegavanje „velikih reči” i suvišnih ukrasa. Njegova poetika bira sažetost i svesno odricanje od uobičajenih formi, ostavljajući prostor za intuiciju i unutrašnji doživljaj čitaoca.
Rukopis „Strane” Ivana Viševskog potvrđuje da savremena poezija i dalje ima snagu da kroz fragment i elipsu dotakne najdublje istine ljudskog postojanja.
