Jesi nindža ili si mi...a
Proteklog vikenda, od 17. do 19. oktobra, bili smo sa decom na tradicionalnom jesenjem ninja kampu na izvoru reke Grze u Paraćinu. Već 20 godina zaredom učestvujemo na ovim kampovima, a seminar je tradicionalno vodio šihan Blažo Nastov.
Izvor reke Grze, koji se nalazi u podnožju planine Južni Kučaj na nadmorskoj visini od oko 480 metara, stvara kristalno čistu vodu koja formira dva prelepa jezera. Ovo izletište, udaljeno oko 20 kilometara od Paraćina, prepoznatljivo je po izuzetnoj prirodi, čistom vazduhu i netaknutoj lepoti koja privlači posetioce tokom cele godine.
Na kampu su bili klubovi iz Leskovca, Beograda, Novog Sada i mi iz Sombora. Sa mnom su išla moja deca - Anika (12 godina) i Aleksej (6 godina), koji su od malena na ninja kampovima i za koje je ovo već postala dragocena tradicija.
Dan na jesenjem ninja kampu počinje rano - ustajanje je u 6 časova ujutru. Jutarnji trening kreće u 6:30 sa zagrevanjem i vežbama disanja, nakon čega sledi višečasovno pešačenje po obroncima planine Južni Kučaj. Popodnevni trening od 16 časova posvećen je golorukoj borbi ili radu sa oružjem - mačevima i štapovima.
Tokom dana učesnici vežbaju bacanje šurikena, bo šurikena, noževa, kao i vežbe sa lukom i strelama. Poseban deo programa je ninja višeboj u nekoliko disciplina, koji obuhvata sve napomenute veštine. Na kraju kampa sledi svečano deljenje nagrada i diploma. Najmlađi učesnik ovogodišnjeg kampa imao je samo 5 godina i dolazio je iz Leskovca.
Poseban doživljaj na ninja kampu je hrana koju priprema naš kuvar Dejan iz Jagodine. Dejan je sa nama od 2001. godine, sa prekidima, i već više od dve decenije nas oduševljava svojim kulinarskim veštinama. Hrana na kampu je vegetarijanska, a sve namirnice - povrće, mleko, jogurt - nabavljamo od lokalnih seljaka, što garantuje svežinu i kvalitet.
Hrana je specifično pripremljena kako bi telo moglo brzo da se oporavi od napora intenzivnih treninga. Kombinacija kvalitetne vegetarijanske ishrane, hladne vode i napornog treninga je ista ona koju preporučuje i praktikuje naš Novak Đoković. Sve više ljudi danas praktikuje hladno kupanje kao metod oporavka i jačanja organizma, ali mi ovu praksu već preko 20 godina sprovodimo na našim ninja kampovima.
Dejan ustaje izuzetno rano, već u 4 ujutru, da bi ispekao i napravio sve za doručak. Sprema nam svakojake đakonije - slane, slatke, ljute - koje su prava poslastica nakon napornih treninga. Hleb je uvek sveže pečen, u obliku malenih pogačica koje mirisom privlače sve učesnike kampa. Čaj je posebna priča - pravimo ga od biljaka koje sami naberemo u šumi: divlja nana, crni bor i druge lekovite biljke koje rastu u ovom predivnom kraju.
Na svakom ninja kampu - prolećnom, letnjem, jesenjem ili zimskom - bez obzira na godišnje doba, obavezno se radi trening otpornosti na hladnoću. Neki od najhrabrijih ninja se kupaju i rade vežbe disanja u ledeno hladnoj vodi izvorskog jezera. To nije nešto što može svako - za ovo se pripremaju tokom cele godine. Neki od najotpornijih se u hladnoj vodi kupaju preko 5 minuta, a neki čak uspevaju da preplivaju celo izvorno jezero. Treba imati na umu da je voda izuzetno hladna - čak i leti temperatura vode je samo 10-15 stepeni, što je pravi izazov čak i za najspremnije.
Pa ako me negde vidite da po Somboru po hladnoći vežbam samo u šorcu, ili da se ja i Mališa kupamo po hladnoći, ili da možda protrči neko polugo pored vas na 5, 6 ili 10 stepeni - znajte da je to samo deo treninga koji može većina ljudi da ponovi uz odgovarajuću pripremu i постепену adaptaciju na hladnoću.
Jedna tužna stvar koju smo primetili: sve do ove godine, planinarski dom u kome smo boravili bio je izolovan od interneta i mobilne telefonije. To je bila prava idila - klinci koji su pre skakali po šumi, istraživali prirodu i bili potpuno prisutni u trenutku. Kada su želeli da se jave roditeljima, morali su da ustanu u 4:30 ujutru, odrade zagrevanje, popnu se na vrh planine gde je bio signal, ili da se spuste 4 kilometra do restorana i ponovo 4 kilometra nazad.
Nažalost, ove godine je mobilna telefonija ušla u dom. Predajnik je postavljen tik naspram doma, na samo 60 metara daljine u restoranu. Sada se primećuje da dosta dece ipak koristi i gleda telefone, umesto da u potpunosti uživa u prirodi. Bojimo se da naša mala idila polako postaje previše urbana, i da nećemo imati više onaj mir i beg od svakodnevice kao nekada. Pitamo se da li će ova magija netaknute prirode i isključenosti od digitalnog sveta, koja je bila suština ninja kampova, opstati i u budućnosti.
Upravo na jednom od ninja kampova na izvoru Grze sam se 2007. godine i upoznao sa suprugom Adrijanom. Tada smo prvi put bili zajedno na letnjoj varijanti ninja kampa na ovoj predivnoj reci, i od tada je izvor Grze postao posebno mesto za našu porodicu. Najstarija ćerka Anđela je još 2008. godine bila sasvim mala beba kada smo bili na ninja kampu na Grzi.
Svo troje moje dece - Anđela, Anika i Aleksej - odrastaju na ovim kampovima. Upravo ovde, u hladnoj, kristalno čistoj vodi izvora Grze, neki od njih su naučili da plivaju, savladavajući strah od ledene planinske vode.
I dan-danas nastavljamo ovu tradiciju, vraćajući se na ovo čarobno mesto koje je postalo mnogo više od obične destinacije - postalo je deo našeg života i dragocenih uspomena koje stvaramo sa decom.
