Svetski dan borbe protiv AIDS-a – 1. decembar

Svetski dan borbe protiv AIDS-a – 1. decembar

Svetski dan borbe protiv AIDS-a obeležava se svake godine 1. decembra širom sveta, sa ciljem podizanja svesti o HIV infekciji, podrške osobama koje žive sa HIV-om i borbe protiv stigme i diskriminacije. Crvena vrpca (Red Ribbon) simbol je solidarnosti i globalne posvećenosti zaustavljanju širenja ovog virusa.

Kako se HIV prenosi?

HIV se može preneti isključivo putem određenih telesnih tečnosti u dovoljnoj koncentraciji: krvi, sperme, preseminalne tečnosti, vaginalnog sekreta i majčinog mleka. Za prenos je potrebno da ove tečnosti dođu u kontakt sa sluzokožom ili krvlju druge osobe.

• Nezaštićeni seksualni odnosi (vaginalni, analni, ređe oralni) sa HIV pozitivnom osobom.
• Deljenje nesterilnog pribora za injektiranje (igle, špricevi) ili nesterilan pribor za tetoviranje i pirsing.
• Kontakt sa zaraženom krvlju — „krv na krv”, otvorene rane, direktan unos u krvotok.
• Sa majke na dete tokom trudnoće, porođaja ili dojenja, ukoliko se ne primenjuje odgovarajuća terapija.

Pravilna upotreba kondoma, sterilni medicinski i kozmetički pribor, redovno testiranje i informisanost ključni su za sprečavanje prenosa HIV-a.

Kako se HIV ne prenosi?

HIV se ne može preneti uobičajenim socijalnim kontaktima, niti putem okoline. Ne postoji rizik od zaraze u sledećim situacijama:

• rukovanje, grljenje, ljubljenje u obraz, kontakt koža na kožu
• deljenje pribora za jelo, čaša, tanjira, peškira ili posteljine
• kašljanje, kijanje, dodirivanje predmeta, kvaka, novca, telefona
• korišćenje javnog prevoza, javnih toaleta, bazena, sauna, frizerskih salona
• primanje krvi i organa kada se sprovode standardne mere testiranja
• ubod insekata – komarci i druge životinje ne prenose HIV

Virus veoma brzo propada izvan tela i ne prenosi se vazduhom, vodom ili hranom.

HIV/AIDS u svetu

HIV infekcija je globalni zdravstveni izazov koji poprima pandemijske razmere. Od 1981. godine, kada je AIDS prvi put prepoznat kao nova bolest, više od 40 miliona ljudi umrlo je od posledica HIV infekcije.

Prema procenama UNAIDS-a, krajem 2024. godine u svetu je živelo oko 40,8 miliona ljudi sa HIV-om. Tokom iste godine, oko 1,3 miliona osoba se novoinficiralo, dok je približno 630.000 ljudi umrlo od bolesti povezanih sa AIDS-om.

Podsaharska Afrika ostaje region sa najvećim opterećenjem — oko 67% svih osoba sa HIV-om živi upravo u ovom delu sveta. Svakoga dana u svetu se HIV-om zarazi oko 7.000 ljudi, od čega je veliki procenat mladih uzrasta 14–24 godine.

HIV/AIDS u Srbiji

Epidemija HIV-a u Srbiji zvanično je počela 1984. godine. Srbija spada u zemlje sa relativno niskom prevalencijom, ali je i dalje prisutan problem kasnog otkrivanja infekcije.

Prema podacima Instituta „Batut”, od 1985. do danas u Srbiji je:

• registrovano ukupno oko 4.900 osoba inficiranih HIV-om,
• 2.251 osoba obolela je od AIDS-a,
• više od 1.200 osoba preminulo je od AIDS-a ili bolesti povezanih sa HIV infekcijom.

Procene pokazuju da oko 3.000 ljudi u Srbiji trenutno živi sa HIV-om i leči se, dok se smatra da je još najmanje 1.000 osoba inficirano, a da to ne zna.

Najčešći način prenosa u Srbiji su seksualni odnosi bez zaštite, a među populacijama sa povećanim rizikom beleži se najveći broj novoinficiranih.

Zaključak

Zahvaljujući savremenoj terapiji, osobe koje žive sa HIV-om danas mogu imati dug i kvalitetan život. Ipak, stigma, dezinformacije i strah i dalje predstavljaju prepreku borbi protiv HIV-a. Svetski dan borbe protiv AIDS-a podseća na važnost edukacije, podrške, prevencije i redovnog testiranja. Samo zajedničkim naporima možemo smanjiti širenje HIV-a i podržati sve koji žive sa ovom infekcijom.