Topot konja, božićne pesme i plamen badnjaka okupili selo
Badnji dan u Staparu protekao je na najlepši mogući način – u duhu očuvanja vekovima stare tradicije koja ovom selu daje poseban identitet i snažan osećaj zajedništva.
U 14 časova staparski konjanici krenuli su po badnjak, a sat kasnije vratili su se u veličanstvenom pohodu koji je ostavio snažan utisak na sve prisutne. Oko trideset konja i tri kočije kretali su se kroz selo, dok je posebnu pažnju i simpatije okupljenih privukao najmlađi učesnik – mali David Katanić, koji je jahao ponija. Hrabri dečak prešao je ceo put zajedno sa konjanicima, što je izazvalo iskreno divljenje i oduševljenje meštana.
Prizor koji se ukazao delovao je poput putovanja kroz vreme. Da nije bilo automobila koji su prolazili ulicama, lako bi se moglo pomisliti da smo se vratili u 19. ili početak 20. veka. Orila se pesma momaka koji su nosili badnjak uz konje, čuo se topot kopita po asfaltu, vijorila se zastava. Momci, tradicionalno obučeni, sa šubarama na glavi, u kožnim čizmama i suknenim pantalonama, pevali su „Roždestvo Tvoje, Hriste Bože naš“, stvarajući snažan prizor vere i tradicije.
Posebno je za pohvalu što se tradicija u Staparu neguje i održava na ovako dostojanstven i primeren način. Selo brižljivo čuva svoju konjičku tradiciju i jedan je od značajnih organizatora konjičkih takmičenja po kojima je poznato širom regiona. Stapar se s pravom ubraja među retka srpska sela u Vojvodini koja su u velikoj meri sačuvala ovu tradiciju, čineći je živim delom svakodnevice.
Kulminacija događaja bilo je paljenje badnjaka. Nakon molitve i blagoslova sveštenstva, vernici su se okupili oko vatre, grejući se i pevajući zajedno. Uprkos zimskoj hladnoći koja se uvlačila u kosti, atmosfera je bila svečana, topla i ispunjena radošću iščekivanja Božića.
Nakon paljenja badnjaka, vernici su ušli u hram kako bi ga darivali. Sveštenik je svakom verniku, nakon celivanja ikone i krsta, darovao vezu slame i badnjaka uz blagoslovne reči: „Mir Božiji, Hristos se rodi“.
Tokom čitavog bogosluženja pevao je staparski crkveni hor. Posebnu lepotu i duhovnost događaju dala su deca, čiji su se glasovi uzdizali poput anđeoskih, ispunjavajući hram mirom i toplinom.
Staparska crkva, koja je pre nekoliko godina temeljno renovirana, danas poseduje i podno grejanje. Vernici koji su čekali i više od pola sata da dođu na red mogli su da se ugreju, a novi pod i obnovljeni enterijer crkve pružaju prijatan i dostojanstven ambijent za bogosluženje.
Badnji dan u Staparu bio je savršen spoj tradicije, vere i zajedništva – snažan dokaz da stare vrednosti i običaji mogu da žive punim srcem i u savremenom dobu.
Tokom Badnjeg dana i Božića, u gotovo svakoj ulici Stapara, deca i odrasli pale vatre i uz pomoć karbita prave topove. Glasnom kanonadom, prema narodnom verovanju, rasteruju se sve negativne sile iz prošle godine. Kao što su nekada pastiri ložili vatru i bdeli čekajući Hrista, rasterujući tamu, tako je i ovog Božića Stapar bio čuvan zvucima karbidnih topova.
Ova stara tradicija, koja se prenosi s kolena na koleno, simbolizuje pobedu svetlosti nad tamom, dobra nad zlom i najavu novog početka. Odjeci topova koji se šire ulicama Stapara podsećaju na vreme kada je selo živelo u skladu s prirodom i vekovnim običajima, a svaki pucanj nosi sa sobom tihu molitvu za blagoslovenu, zdravu i srećnu godinu koja dolazi.
