Gore tankeri i platforme u Zalivu: Zašto obećanja OPEC-a padaju u vodu pred iranskim raketama
Početak marta 2026. godine doneo je dramatičnu eskalaciju sukoba između Irana i izraelske koalicije, što je momentalno izazvalo potrese na svetskim berzama nafte. Dok vojni analitičari prate pokrete trupa, ekonomisti upozoravaju da bi "letenje perja" na terenu moglo direktno isprazniti novčanike građana.
Glavni faktor rizika u narednih 30 dana ostaje situacija u Hormuškom tesnacu. S obzirom na to da kroz ovaj prolaz prolazi skoro trećina svetske nafte, svaka pretnja njegovom blokadom automatski podiže cenu barela. Trenutne projekcije pokazuju da bi tip "Brent" mogao brzo probiti granicu od 90, pa čak i 100 dolara po barelu ukoliko se tenzije ne smire do polovine meseca.
Lepa želja država članica OPEC-a da povećaju proizvodnju kako bi stabilizovale tržište je pobrkana postavkom američkih vojnih baza na svoju teritoriju. One su tako izložene direktnim iranskim udarima – i baze i luke. U Zalivu već gore neki tankeri i naftne platforme, pa je psihološki efekat rata daleko jači od bilo kakve priče o trenutnoj ponudi. U Srbiji i regionu, efekat ovih poskupljenja obično se oseti sa zadrškom od desetak dana, što znači da bi sredinom marta mogli videti nove, korigovane cenovnike na maloprodajnim mestima.
Što su stručnjaci savetovali, savetovali su – ako se ovo otme kontroli, nema više stručnjaka. Nafta će se svesti na minimum kako bi poljoprivreda i privreda delom opstale. Ono što smo mi imali pod ratom i sankcijama, sada će imati Evropa i dobar deo sveta koji nemaju sopstvene izvore. U narednih mesec dana, stabilnost cena goriva direktno će zavisiti od toga da li će sukob ostati lokalizovan ili će prerasti u širi regionalni rat sa direktnim udarima na naftnu infrastrukturu.
Ukrajina, koja je ovim ratom izgubila najviše, zabranom protoka ruskih energenata iznerviraće istočnu Evropu, koja će verovatno vojnim putem ući i zauzeti delove teritorije kako bi obezbedila resurse. Američki planovi pretpostavljaju mogućnost doturanja nafte saveznicima preko Mediterana iz Amerike, Venecuele i nekih afričkih zemalja, ali na to ne bi trebalo ozbiljno računati.
Iran poseduje dalekometne hipersonične rakete koje mogu zaustaviti svaku infrastrukturu i tankere, pitanje je samo trenutka kada će ih upotrebiti. Kina stoji sa strane, drži prst na obaraču i čeka – ako nema nafte za nju, znamo šta je sledeći korak. Sva njihova ulaganja u obnovljive izvore i nuklearnu tehnologiju bila su samo uvod u rat bez nafte.
To znači da je Kina debelo poradila na svemu i čeka američki potez, a to u prevodu znači – nema interneta, totalno crno stanje. Uskoro ćemo opet početi da kupujemo novine, ako nam i taj papir ne dolazi sa udaljenih meridijana sveta. Biće čupavo, ali kao što je Ivica Dačić jednom rekao: i kad nema nafte i struje, tu je smederevac na drva.
Ja imam kuću na selu, a vi?
