Energetika Šta bi Srbija trebalo da uradi juče

Energetska strategija za krizna vremena: Gde trošimo i gde možemo da štedimo

Ako pretpostavimo da u narednom periodu može doći do nestašice energenata i ozbiljnih globalnih poremećaja, morali bismo hitno da uradimo sledeće:

• Pronaći gde, kako i kada nam najviše nedostaje energenata.
• Utvrditi gde, kako, kada i koliko minimalno možemo da ih trošimo.

Prošla su vremena devedesetih. Danas živimo komfornije, imamo tri puta više automobila i mnogo uređaja "gladnih" energije. Zato je slika potrošnje danas potpuno drugačija.

Gde trošimo najviše energenata?

Raspodela potrošnje u Srbiji (ukupna finalna potrošnja):

• Domaćinstva – oko 30%
• Saobraćaj – oko 30%
• Industrija – oko 26%
• Komercijalni i javni sektor – oko 8%
• Poljoprivreda i ostalo – oko 6%

Minimum potreban za funkcionisanje države (bez komfora)

Ako je normalna potrošnja 100%, minimum za goli opstanak sistema iznosi oko 30%. Tih kritičnih 30% bi se rasporedilo na sledeći način:

• Elektroenergetski sistem, voda i komunikacije – 8%
• Domaćinstva (osnovno grejanje i minimalna struja) – 7%
• Proizvodnja i distribucija hrane – 4%
• Zdravstvo i bezbednost – 3%
• Minimalni transport (hrana, lekovi, energenti) – 4%
• Kritična industrija (lekovi, održavanje sistema) – 4%

Sve ostalo – većina industrije, komercijalni sektor, veći deo saobraćaja i lični komfor – u ovom scenariju bi moralo biti ugašeno.

Šta može brzo da se uradi?

Povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora daje rezultate tek za godinu-dve. Ono što se može uraditi odmah jeste masovna izolacija objekata, toplotne pumpe, solarni paneli za dogrevanje, mini vetro generatori ...

Međutim, tu se suočavamo sa problemom subvencija. U praksi, ponuđači često podižu cene i do tri puta iznad tržišnih, jer programi često nisu namenjeni građanima već unapred odabranim firmama.

"Jedna firma u Somboru je tokom korone dala ponudu od 42 € po kvadratu, dok je privatni majstor sa materijalom koštao 18 €. Zapitajte se gde tu zapravo 'curi topla voda'."

Rešenje je u masovnosti: umesto 1.000 projekata godišnje, potrebno nam je 10.000 – uz toplotne pumpe, akumulatore toplote, solarne panele geotermalnu i energiju vetra.

Politička realnost

Dolaze izbori. Politička prepucavanja i gluma na sceni mogli bi da blokiraju bilo kakav ozbiljan plan. Pitanje je da li će se, u svetlu nadolazeće globalne krize, realizovati čak i onih minimalnih 1.000 planiranih projekata.

Zapitajmo se

Zašto politika mora da se meša u sve: Zato što decu nismo naučili da ne budu pohlepni.

Obrazovanje je ključ svega pa kad budete okretali glavu dok vam dete baca papir setite se da je to isto kao da je ukrao papirić samo zeleni.