Donet 1835. godine, Sretenjski ustav bio je ispred svog vremena, proklamujući slobodu za svakoga ko kroči na tlo Srbije, čime je naša zemlja stala u red najmodernijih evropskih država.
Kada govorimo o Sretenju, ne možemo zaobići 15. februar 1835. godine. Tada je u Kragujevcu, na Velikoj narodnoj skupštini, proglašen prvi ustav Kneževine Srbije – Sretenjski ustav. Njegov tvorac, Dimitrije Davidović, uneo je u ovaj dokument viziju moderne i slobodne države.
Iako je Srbija tada još uvek bila pod formalnom turskom vlašću, ovaj ustav je bio jedan od najliberalnijih u Evropi. Uveo je podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, štiteći prava građana od samovolje vladara.
Najsvetlija tačka Sretenjskog ustava bila je njegova odredba o ličnoj slobodi. U vreme kada su mnoge moćne svetske sile i dalje profitirale od trgovine ljudima i držale milione u ropstvu, Srbija je donela revolucionarnu odluku.
Prema Sretenjskom ustavu, svaki rob koji stupi na tlo Srbije automatski je postajao slobodan čovek.
Član 118. ovog ustava je jasno propisivao: "Kako koji rob stupi na srbsku zemlju, od onoga časa postaje slobodan". Ovim je Srbija postala utočište za potlačene, pokazujući da je sloboda vrhovna vrednost našeg naroda, duboko ukorenjena u svesti onih koji su se i sami generacijama borili protiv tuđinske vlasti.
Zbog svoje napredne prirode, ustav je trajao svega dve nedelje pod pritiskom Rusije, Austrije i Turske, koje su ga smatrale opasno liberalnim. Ipak, njegova poruka je ostala večna – da je Srbija zemlja u kojoj se sloboda podrazumeva za svakoga ko u njoj potraži dom.
"Sretenjski ustav nije bio samo pravni akt, već civilizacijski iskorak male Srbije koja je svetu održala lekciju o ljudskim pravima."
