Nakon šest sati stajanja u kilometarskom redu među milion vernika, naš sugrađanin je osetio slabost pred samim ciljem, ali mu je molitva dala snagu da izdrži.
Nezapamćeni prizori duboke vere i duhovne snage obeležili su dane u kojima je jedna od najvećih hrišćanskih svetinja, Pojas Presvete Bogorodice, bila izložena za vernike. Među više od milion ljudi koji su strpljivo i u miru čekali u kilometarskim redovima, našao se i Brano Ivanović iz Sombora, koji je podelio svoju dramatičnu i dirljivu ispovest.
Brano je, uprkos ogromnom umoru i višečasovnom stajanju, uspeo da dočeka trenutak da se pokloni čudotvornoj relikviji, iako mu je u jednom momentu pred samim ciljem zdravlje bilo ozbiljno ugroženo.
– Od 4 i 15 ujutru smo stali u red. Nakon 6 sati smo stigli. Pred sam ulaz, znači pred ulaz u crkvu, bilo mi je loše, osećao sam se slabo, mislio sam da ću pasti u nesvest. Uzeo sam jedan bombon i bilo mi je bolje. Molio sam se Bogu. Uspeo sam. Vera u Pojas mi je pomogla da stignem – ispričao je Ivanović ne skrivajući emocije.
Na pitanje kako se osećao u trenutku kada je konačno zakoračio u unutrašnjost svetinje i prišao kivotu, ovaj Somborac svedoči o neverovatnom olakšanju i miru koji su odjednom zamenili fizičku iscrpljenost.
– Pa, kad sam ušao, bilo mi je već bolje. Bojao sam se da neću moći doći čak do tamo, ali sam došao do Pojasa – priznao je Brano, izražavajući neizmernu zahvalnost što je dobio snagu da izdrži do kraja.
Ova čudotvorna dragocenost privukla je nepreglednu reku vernika iz raznih krajeva sveta, a mnogi su, baš poput našeg sugrađanina Brana, svedočili o neopisivom miru i blagodati koju su osetili u blizini svetog ćivota.
Nakon što se više od milion hodočasnika poklonilo ovoj velikoj svetinji tokom njenog istorijskog izlaganja, kivot sa delom Pojasa Presvete Bogorodice svečano je i uz najviše počasti vraćen u svoje stalno prebivalište – svetogorski manastir Vatoped, gde se verno čuva vekovima.
