Rekordna posećenost uprkos krizi: Pčelari traže spas u inovacijama i državnim podsticajima
Sedamnaesti po redu Državni pčelarski sajam, održan početkom februara na Beogradskom sajmu, potvrdio je status jedne od najvažnijih manifestacija u regionu. Iako pčelari prolaze kroz težak period zbog niskih otkupnih cena i loših sezona, zabeležen je porast posećenosti od preko 10% u odnosu na prošlu godinu. Na sajmu je učestvovao 71 izlagač, a interesovanje za domaći med bilo je toliko veliko da su pojedini proizvođači sve zalihe prodali već prvog dana.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, otvarajući sajam, istakao je da je pčelarstvo strateška grana stočarstva. On je naglasio da značaj pčela prevazilazi proizvodnju meda, jer oprašivanje direktno utiče na stabilnost čitave poljoprivrede i bezbednost hrane u Srbiji.
Vrhunac manifestacije bila je dodela nagrada za kvalitet meda. U oštroj konkurenciji od 41 uzorka, za najbolji je proglašen med od vrijeska Manastira Hilandar, kojem je pripala Povelja izuzetnosti i pehar. Drugo mesto osvojio je cvetni med pčelara Predraga Turnića, dok je treće mesto pripalo Dragomiru Radakoviću za nedeklarisani med.
Kada je reč o pčelarskim inovacijama, prvo mesto osvojio je Branislav Pisunjak iz Sremske Mitrovice za svoju digitalnu vagu za medišta, koja pčelarima omogućava precizno praćenje unosa meda u realnom vremenu.
Država je za ovu godinu opredelila značajna sredstva za podršku pčelarima. Registrovani pčelari imaju pravo na 1.000 dinara podsticaja po košnici, dok oni koji se bave organskim pčelarenjem dobijaju 1.400 dinara. Takođe, obezbeđena je i kreditna podrška sa veoma povoljnim kamatnim stopama od 1% do 3%.
Ipak, iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) upozoravaju na primetno finansijsko iscrpljenje pčelara. Slabija potražnja za krupnom opremom ukazuje na to da je sektoru potrebna dodatna podrška kako bi se motivisali mladi pčelari da uđu u ovaj plemeniti posao koji, pored ekonomskog, ima ogroman značaj za zdravlje i apiterapiju.
