Oskar Galac je uzoran poljoprivredni proizvođač iz Čonoplje koji obrađuje oko 250 jutara zemlje, uglavnom u privatnom vlasništvu. Iako je diplomirani inženjer elektrotehnike sa dugogodišnjim radnim stažom u Srednjoj tehničkoj školi, odlučio je da napusti prosvetu kada je obim poslova na imanju narastao do te mere da više nije bilo moguće uskladiti školu i ozbiljno ratarstvo. Danas je potpuno posvećen zemlji i modernizaciji svog gazdinstva.
INTERVJU
Molim Vas da nam se predstavite. Ko ste i čime se bavite?
Ja sam Galac Oskar, diplomirani inženjer elektrotehnike koji se više ne bavi tom strukom. Preuzeo sam poljoprivredno gazdinstvo od svojih roditelja i sada se isključivo bavim zemljoradnjom, odnosno ratarstvom.
Koliko dugo se bavite poljoprivredom i koje kulture trenutno proizvodite?
Isključivo poljoprivredom se bavim nekih 8-9 godina, ali sam odmalena bio u kontaktu sa njom jer su se i moji roditelji, deda i otac bavili time. Pomagao sam im, vozio mašine i učestvovao u planiranju proizvodnje.
Koliki je obim Vaše proizvodnje, koliko zemlje obrađujete?
Trenutno radim oko 250 jutara i to je uglavnom sve porodična zemlja. Isključivo radim svoju zemlju, uz mali deo koji je u arendi.
Na kojim se kulturama bazira Vaša proizvodnja?
Zbog klimatskih promena, ove godine sam prvi put izbacio soju iz plodoreda. Takođe sam izbacio i šećernu repu jer je to vrlo rizična kultura sa velikim ulaganjima – ako proizvodnja ne uspe, ostaju ogromni dugovi.
Koje kulture onda uzgajate?
Ostale su klasične ratarske kulture: pšenica, ječam, kukuruz i suncokret. Planirao sam da ubacim i uljanu repicu, ali je nisam zasejao jer prošle jeseni vremenski uslovi nisu bili pogodni za setvu. Ove godine sam povećao površine pod pšenicom i ječmom na račun soje i šećerne repe.
Kako su izgledale prethodne četiri godine s obzirom na sušu koja je pogodila ovaj kraj?
Te godine nisu za pohvalu. Klimatske promene postale su izraženije, sa visokim temperaturama i deficitom vlage, pa su prinosi i zarada bili niski. Specifično je bilo to što su, uz loš rod, i cene bile slabe, što je ozbiljno ugrozilo finansijsku stabilnost gazdinstva.
Koji su danas najveći izazovi u poljoprivredi iz Vašeg ugla?
Najveći izazov su upravo klimatske promene. Navodnjavanje se često spominje, ali to nije trajno rešenje; ako se nastavi ovakav deficit vlage, problem će postati i nedostatak pijaće vode, a ne samo vode za navodnjavanje.
Imate li dovoljno radne snage i mehanizacije da sve poslove obavite na vreme?
Zahvaljujući državnim subvencijama, uspeli smo da obnovimo mehanizaciju, pa sa te strane postižemo da sve obavimo na vreme. Međutim, veliki je problem nedostatak mlađe radne snage; uglavnom su to starije osobe ili penzioneri.
Kako dolazite do znanja o novim tehnologijama i agrotehničkim merama? Poljoprivreda ne trpi greške, naročito na 250 jutara.
Tako je, poljoprivreda ne prašta greške. Stalno moramo biti u toku sa novim hibridima, zaštitom semena i đubrivima jer svaki procenat boljeg prinosa znači zaradu. Informišemo se stalno kako bismo održali proizvodnju na nivou.
Imate li naslednike koji će nastaviti da vode gazdinstvo?
Geografski položaj nam je takav da se moramo baviti poljoprivredom, od nje zavisi celo društvo, ne samo mi. Što se tiče naslednika, imam dve ćerke, pa se nadam da će, ako ne one, onda budući zetovi preuzeti posao. Svakako, odluka će biti na njima.
Gospodine Galac, zahvaljujem Vam se na izdvojenom vremenu i ovom razgovoru.
Hvala i Vama, takođe. Bilo mi je zadovoljstvo.
