Analiza poslednjih sati pre pada aviona, ignorisanih upozorenja instruktora i svedočenja o eksploziji koja su godinama bila sklanjana pod tepih
Postoje tragedije koje vreme ne može da izbriše, a jedna od njih svakako je ona koja se dogodila 16. jula 1999. godine. Te večeri, vode Atlantika postale su grobnica za najvoljeniji par Amerike – Džona Kenedija Mlađeg, njegovu suprugu Kerolin Beset i njenu sestru Lorin. Iako je od tada prošlo decenijama, detalji njihove burne veze i fatalnog kraja i dalje intrigiraju javnost, naročito danas kada nove serije i dokumentarci pokušavaju da odgonetnu šta se zapravo dešavalo iza zatvorenih vrata njujorških apartmana.
Džon Kenedi Mlađi bio je zvezda od prvog dana života. Sin ubijenog predsednika JFK-a i legendarne Džeki Kenedi, odrastao je pred očima sveta. Bio je oličenje seksepila, moći i prestiža. Međutim, umesto princeza ili holivudskih diva, on je izabrao Kerolin Beset – devojku koja je radila u odnosima s javnošću za Kalvin Klajn. Njihov susret u butiku bio je filmski, ali život koji je usledio podsećao je na grčku tragediju.
Kerolin nije bila spremna na ono što dolazi. Od trenutka kada je na njenoj ruci zablistao verenički prsten, postala je najprogonjenija žena na svetu. Paparaci su je čekali ispred stana, na poslu, pa čak i u trenucima kada je pokušavala da prošeta psa. Ta vrsta medijske torture brzo je uzela danak – devojka prefinjenog stila i zaraznog osmeha počela je da se povlači u sebe, tonući u duboku depresiju.
Zanimljivost koja se često prećutkuje jeste snažan otpor koji je pružala Džonova majka, Džeki Kenedi. Ona je u Kerolin videla "običnu građanku" koja nije dorasla teretu koji nosi prezime Kenedi. Džeki je decenijama gradila zidove oko svoje dece kako bi ih zaštitila od "prokletstva", ali Džon je ovog puta bio odlučan. Venčali su se tajno, na pustom ostrvu, sa samo nekoliko svedoka, pokušavajući da bar na trenutak pobegnu od sudbine koja ih je pratila u stopu.
Brak je, međutim, brzo počeo da puca. Kerolin se osećala kao u staklenom akvarijumu. Dok je Džon uživao u pažnji, ona je odbijala javne događaje, a njihove ulične svađe postajale su naslovne strane tabloida. Pričalo se da je strah od majčinstva bio njen najveći teret – nije želela da donese dete u svet u kom bi ono bilo plen novinara od prvog dana života.
Kobnog jula, par je krenuo na venčanje u porodici Kenedi. Kerolin je, prema svedočenjima prijatelja, imala stravičan predosećaj. Satima je odlagala polazak, isprobavajući različite lakove za nokte i zadržavajući se u kupovini, nadajući se da će let biti otkazan. Džon je, s druge strane, bio pun samopouzdanja. Uprkos povredi noge i malom broju sati samostalnog leta, odbio je instruktora i odlučio da sam pilotira kroz gustu maglu.
Istrakga je kasnije utvrdila da je Džon pomešao horizont i more zbog loše vidljivosti. Avion je udario u vodu brzinom koja nije ostavljala nikakvu šansu za preživljavanje. Tela su pronađena pet dana kasnije, a svet je zanemeo. Čak i danas, teoretičari zavere tvrde da autopsija nije urađena kako treba i da su meteorološki uslovi te noći bili sasvim u redu, što podgreva priče o sabotaži.
Danas, sa distance od skoro 27 godina, priča o Džonu i Kerolin ostaje simbol jedne ere. Ona je bila ikona stila čiji se minimalizam i danas kopira, a on poslednji "princ" Amerike. Njihov kraj nije bio srećan, ali je njihova ljubavna priča ostala zabeležena kao podsetnik da ni najsjajnija svetla reflektora ne mogu da ugreju srce koje žudi za mirom.
