Dok je Jugoslavija godinama bila važna baza za velika snimanja, "Marco Polo" je pokazao koliko su međunarodne koprodukcije tada bile zahtevne
Tokom druge polovine 20. veka, prostor bivše Jugoslavije bio je jedna od važnih tačaka evropske i svetske filmske produkcije. Raznovrsni pejzaži, stari gradovi, tvrđave, more, planine i velika logistička podrška učinili su da se na ovim prostorima snimaju brojni domaći i strani projekti. U tom vremenu nastajale su produkcije koje su se oslanjale na stvarne lokacije, masovne scene i veliku fizičku organizaciju, bez pomoći savremenih digitalnih efekata.
U vreme kada nije bilo kompjuterski generisanih scena, svaki kadar morao je da bude napravljen na terenu. To je značilo izgradnju scenografije, angažovanje velikog broja statista, nabavku kostima, organizaciju prevoza opreme, rad sa životinjama i precizno usklađivanje cele ekipe. Zato su istorijski filmovi i serije iz tog perioda bili veliki logistički poduhvati.
Upravo zbog toga publika i danas pamti stare spektakle po autentičnom izgledu. Umesto digitalnih kulisa, korišćeni su pravi pejzaži, pravi trgovi, stvarni zidovi gradova i veliki broj ljudi pred kamerom. Takav pristup davao je produkcijama posebnu težinu i osećaj veličine.
Mini-serija "Marco Polo" iz 1982. godine ostala je upamćena kao jedna od najambicioznijih televizijskih istorijskih produkcija svog vremena. Režiju je potpisao Giuliano Montaldo, a muziku legendarni Ennio Morricone. Serija je imala međunarodni karakter i zamišljena je kao veliki televizijski događaj, sa raskošnom scenografijom, širokom glumačkom podelom i izrazito kompleksnom organizacijom snimanja.
Glavnu ulogu tumačio je Ken Marshall, dok su u glumačkoj ekipi bili i Denholm Elliott, F. Murray Abraham, Anne Bancroft, John Gielgud, Burt Lancaster, Ian McShane, Leonard Nimoy, James Hong i Ying Ruocheng. Sama podela pokazuje koliko je projekat bio ozbiljno zamišljen i koliko se računalo na međunarodnu publiku.
Ovaj stari "Marco Polo" bio je zahtevan na gotovo svakom nivou proizvodnje. Reč je o mini-seriji velikog trajanja, sa budžetom koji je za televizijske standarde tog vremena bio izuzetno visok. Produkcija je morala da izvede priču koja obuhvata daleka putovanja, različite kulture, dvorove, trgovačke puteve, vojske, karavane i monumentalne istorijske ambijente.
To je značilo da se radilo na više slojeva istovremeno: scenografija je morala da izgleda uverljivo, kostimi su morali da odgovaraju epohi, a masovne scene su tražile veliki broj ljudi i preciznu koordinaciju. Serija je bila zahtevna i zbog toga što je pratila svet Marka Pola kroz različite geografske i kulturne prostore, pa je svaki vizuelni segment morao da izgleda raskošno i drugačije.
Iza kamere su se odvijali poslovi koji su danas često nevidljivi publici, ali bez kojih ovakva serija nije mogla da nastane. Bilo je potrebno osmisliti i izraditi veliki broj kostima, obuće i rekvizita, organizovati masovne scene, pripremiti enterijere i eksterijere, uskladiti rad međunarodne ekipe i preneti osećaj srednjovekovnog sveta bez savremenih trikova.
Posebno su važni bili kostimi, jer je upravo vizuelni identitet epohe morao da nosi veliki deo priče. U takvim produkcijama garderoba nije bila samo dodatak, već deo dramaturgije. Svaki dvor, svaka povorka, svaki trg i svaki susret morali su da izgledaju ubedljivo i bogato, kako bi gledalac poverovao da zaista gleda svet 13. veka.
Serija se i danas pamti zato što pripada vremenu kada su istorijski spektakli građeni strpljivo, fizički i detaljno. Velika glumačka imena, ambiciozna produkcija i snažna muzika dali su joj prepoznatljiv identitet. Pored toga, projekat je pokazao koliko je televizija tog doba mogla da bude bliska filmskom spektaklu.
U širem kontekstu, "Marco Polo" se dobro uklapa u priču o epohi u kojoj su velike produkcije tražile ogromnu organizaciju, snažne koprodukcije i rad na terenu. To je bilo vreme kada su i Jugoslavija i druge velike lokacije širom sveta služile kao važne baze za snimanje istorijskih i avanturističkih ostvarenja.
Stari "Marco Polo" nije ostao upamćen samo po priči o čuvenom putniku, već i kao simbol jedne velike produkcijske epohe. Bio je to projekat koji je tražio ozbiljan budžet, veliku glumačku postavu, raskošne kostime, složenu scenografiju i mnogo rada iza kamere. Upravo zato i danas zauzima posebno mesto među istorijskim mini-serijama koje su obeležile svoje vreme.
