Od haremske devojčice do boginje na zemlji: Put žene koja je vladala čvršće, mudrije i brutalnije od bilo kog faraona
U mračnim, zaboravljenim hodnicima Dolini kraljeva, među prašnjavim zidinama grobnice KV35, vekovima su ležala tri nema tela, skrivena od očiju javnosti. Pre nekoliko godina, svet je obišla vest koja je protresla temelje egiptologije: jedna od njih je, prema revolucionarnoj teoriji dr Džoan Flečer, niko drugi do izgubljena kraljice Nefertiti. Ovo otkriće nas vodi na putovanje kroz vreme, 3000 godina unazad, otkrivajući nam dramatičnu, tragičnu i pre svega moćnu priču o jednoj ženi. Ovo nije samo priča o lepoti; to je saga o ljubavi, izdaji, majčinskoj žrtvi, diplomatskom geniju i, na kraju, brutalnom ubistvu koje je imalo za cilj da izbriše svaki trag njenog postojanja.
Kada su nemački arheolozi 1912. godine u pustinjskom pesku pronašli poprsje Nefertiti, svet je zanemeo pred njenom savršenom lepotom. Neno ime bukvalno znači "Lepotica je stigla", i ona je danas globalni uzor ženske estetike. Međutim, istinska Nefertiti je bila mnogo više od prelepog lica. Istorija Egipta pamti mnoge važne kraljice, ali egiptolozi se slažu: nijedna nije nadmašila Nefertitinu moć. Odrasla u haremskom okruženju, uspela je da postane zakonita žena faraona Ehnatona i sa njim sprovede revoluciju koja je zauvek promenila Egipat. Ona nije stajala u senci svog muža; ona je vladala *zajedno* s njim.
Zajedno sa Ehnatonom, Nefertiti je donela radikalnu odluku – napustili su stari glavni grad i u srcu pustinje sagradili zapanjujući novi grad, Amarnu. Proglasili su novu religiju, veru u jednog boga, Atona (sunčev disk), čime su srušili moć Amonovih sveštenika koji su do tada kontrolisali Egipat. Nefertiti se postavila na pijedestal savršene kraljevske ličnosti, a za narod je bila boginja na zemlji, ženski aspekt božanstva. Međutim, njihova revolucija je dovela carstvo do ivice propasti. Haos, glad i spoljni neprijatelji pretili su da unište Egipat. U tom trenutku, kada bi se mnogi muškarci slomili, ova posebna žena pokazuje svoju zastrašujuću snagu.
Kada se carstvo našlo na granici urušavanja, Nefertiti donosi surovu, ali mudru odluku, fokusiranu na zaštitu svoje dinastije i krvi. Da bi spasila ono što se spasiti može, ona udaje svoju ćerku Ankesenamonu za svog posinka, čuvenog dečaka-faraona Tutankamona. Tim činom, ona je povezala razbijene delove dinastije i osigurala opstanak svoje krvi na tronu. Bilo je to žrtvovanje mira sopstvene dece zarad višeg cilja – opstanka države. Ona je preuzela vođstvo, štiteći prvo sebe, a onda svoju decu.
Nakon smrti muža, Nefertiti se suočila sa najtežim izborom u životu jedne žene i vladarke. Nova religija koju je pokrenula bila je mrtva, a neprijatelji su se spremali za osvetu. Pretpostavlja se da je donela odluku da napusti Amarnu i tajno ode u Tebu, bazu svojih najgorih neprijatelja – Amonovih sveštenika. Da bi umirila njihovu žeđ za krvlju i osvetom, ona donosi najponizniji potez: pokopava svog muža, Ehnatona, po starim, omraženim običajima i ponovo otvara hram Karnaka, vraćajući moć sveštenicima koje je ranije prezrela. To je bio vrhunski diplomatski potez jedne žene koja je znala kada treba da savije kolena da ne bi pukla pod teretom istorije. Tragovi njene odlučnosti još žive u Karnaku.
Međutim, svet joj nije oprostio njenu drskost, njenu moć i njen pokušaj da vlada kao muškarac. Egipatska Knjiga mrtvih krije stravičan urok: ako je mumija osakaćena, bogovi je ne mogu prepoznati i ona ne može otići u zagrobni život, već ostaje zarobljena između sveta mrtvih i živih. Upravo takva je mumija koja je ležala zaboravljena 3000 godina. Pronađena mumija ima smrskano lice i otkinutu ruku. To nije bila slučajnost, već čin mržnje. Neprijatelji su želeli da joj se osvete i nakon smrti, da joj oduzmu večnost.
Profesor Don Brodvel tvrdi: „Najverovatnije se radi o ubistvu, jer rana na rebrima je sigurno nastala pre smrti, dok za onu na licu nisam siguran. U svakom slučaju, nijednu ranu nije mogla da preživi.“ Da li je to bila prljava igra njenih političkih protivnika, ili je nastradala od ruke Amonovih sveštenika kojima je smetala njena senka nad tronom? Istorija o tome ćuti.
Nefertiti i dalje ostaje velika enigma egipatske prošlosti, jer neko se dobro potrudio da izbriše svaki trag njenog postojanja i vladanja. Amarna je nakon njene smrti rastavljena kamen po kamen, a svi hramovi koje je podigla bogu Atonu pretvoreni su u prah. Ipak, njena priča je preživela pesak vremena. Bila je devojčica-nevesta, kraljica, boginja na zemlji, faraonka, revolucionarka koja nije uspela, ali je bacila svoju zemlju u vrtlog koji je možda doveo do njene smrti. Ovo je tragična saga o moći, ljubavi, izdaji i majčinskoj žrtvi jedne od najčudesnijih ženskih ličnosti u istoriji sveta.
