Kineska brana „Tri klisure“ pomerila je osu rotacije Zemlje za dva centimetra i produžila dužinu naših dana. Može da zvuči kao naučna fantastika, ali ovaj podatak je tačan, što su potvrdili "Nasini" stručnjaci koji proučavaju kretanje naše planete.
Građena tokom perioda od 18 godina, brana „Tri klisure“ preoblikovala je reku Jangce, stvarajući rezervoar kapaciteta 39,3 milijarde kubnih metara vode. Iako je ovo dostignuće čudo građevinarstva, izazvalo je iznenađujuće efekte na Zemljinu rotaciju i stabilnost, koje mnogi nikada nisu očekivali.
Između 1994. i 2012. godine brana „Tri klisure“ pretvorila je reku Jangce u kolosalni rezervoar, a naučnici u "Nasinom" svemirskom centru „Godard” izračunali su da je ova ogromna masa fizički pomerila osu rotacije Zemlje za skoro dva centimetra. Iako deluje zanemarljivo u poređenju sa veličinom Zemlje, to je značajan pomak kada je reč o planetarnoj dinamici. Težina rezervoara koncentrisana je iznad nivoa mora, pritiskajući Zemljinu koru i preraspoređujući masu unutar planete. To utiče na momenat inercije, koji određuje koliko brzo se Zemlja okreće. Zemljina rotacija se malo usporava kada se masa pomeri dalje od ose. Rezervoar deluje kao „raširene ruke“ Zemlje, uzrokujući sitno usporavanje od približno 0,06 mikrosekundi u dužini svakog dana. Iako je ova promena neprimetna u svakodnevnom životu, osetljivi instrumenti je precizno registruju i mere.
Slični pomaci dešavali su se i nakon prirodnih katastrofa, poput cunamija u Indijskom okeanu 2004. godine, koji je pomerio Zemljinu osu i skratio dan za nekoliko mikrosekundi usled tektonskih pomeranja. Brana „Tri klisure“ pokazuje kako ljudski poduhvati mogu uticati na globalne geofizičke ravnoteže jednako duboko kao i sama priroda.
Osim impresivne veličine, brana sadrži savremene prevodnice i brodski lift sposoban da podiže plovila teška do 6.600 tona na više od 100 metara visine. Ova infrastruktura značajno je poboljšala unutrašnju plovidbu na Jangceu, unapređujući trgovinu i privredu u regionu.
Sa više od 80 milijardi kilovat-sati proizvedene električne energije godišnje, brana obezbeđuje dovoljno struje da parira celim državama. To značajno smanjuje kinesku zavisnost od uglja i drugih fosilnih goriva. Pored toga, brana igra ključnu ulogu u kontroli sezonskih poplava, štiteći milione stanovnika nizvodno od nje.
Oko 1,3 miliona ljudi bilo je raseljeno kada je rezervoar napunjen, što je primoralo čitave zajednice da se isele. Poplavljeno je područje dugo oko 600 kilometara, potopivši ekosisteme koji su se stvarali vekovima i dramatično izmenivši prirodni pejzaž regiona, što pokreće teška pitanja o ravnoteži između tehnološkog napretka i očuvanja životne sredine.
Nekoliko studija, uključujući i onu objavljenu 2010. godine u "Geophysical Research Letters", ističe da megaprojekti ovakvog obima mogu izazvati suptilne, ali važne promene u Zemljinoj ravnoteži. Stručnjaci naglašavaju potrebu da se pažljivo vagaju koristi u odnosu na potencijalne ekološke i geofizičke uticaje pre nego što se krene u ovakve poduhvate.
