Zatvaranje Hormuškog tesnaca kao smrtna presuda: Nafta više ne izlazi, a hrana kojom se hrani 80% stanovništva više ne dolazi.
Pitanje je koliko je muva uništeno jednim udarcem? Ovaj rat sa Iranom destabilizovaće najmanje 7-8 zemalja koje nakon ovoga neće moći da se razvijaju.
Zatvaranjem Hormuškog tesnaca nafta prestaje da izlazi, ali ono što je kritičnije – hrana prestaje da ulazi. Te zemlje troše 80% hrane iz uvoza. Bez otvorenog prolaza, zalihe će nestati brže nego što iko misli.
Ako se napadi nastave, na udaru su pogoni za desalinizaciju vode. Čak 60% potreba za vodom u zemljama Persijskog zaliva pokriva se na ovaj način. Bez tih postrojenja, život u pustinji je nemoguć.
Problem su i tehničke poteškoće jer te zemlje same ništa ne proizvode. Šta god da se pokvari ili uništi, neće moći da se popravi. To vodi u lančani sled događaja: povratak u srednji vek bez vode, interneta, hrane i tehnologije.
Gradovi će jednostavno početi da "nestaju" jer postaju nenaseljivi. U zgradama od stakla i čelika ne može se živeti bez struje i klime... tako da je ovaj rat, rat svih ratova.
Želeći blagostanje u pustinji po svaku cenu, ove zemlje su potpisale pakt sa đavolom koji je sad došao po svoje. Opustili su se, američke baze su im sada izložene mete, a sopstveni resursi su im slabi. Za pravi rat se nisu spremali i zalihe nemaju.
Arapski džinovi od papira, puni zlata i dolara, neće moći ništa da učine da se prehrane i prežive. Zato naši i strani državljani beže glavom bez obzira. Zaključak je jasan: Dolari i zlato ne mogu da se jedu.
Ako bi smo uzeli da Izrael ima plan za 250 godina a da mu jake arapske zemlje smetaju ovo je savršeno. Izrael i onako ne smatra svoje ljude ljudima oni su samo pioni dok elita igra igru iz Amerike i drugih zemlja sveta. Takođe ako nemari za svoje još manje mari za tuđe živote.
