Iako je prošlo više od šest godina otkako nas je napustio, čuveni ekonomista po obrazovanju i svetski putnik po opredeljenju i dalje živi kroz putopise koje su pratile generacije.
Iako je prošlo više od šest godina otkako nas je nakon borbe sa dugom i teškom bolešću napustio čuveni Slobodan Mičić, sećanje na njega i dalje je živo. Svetski putnik, uspešni preduzetnik, kultni voditelj i počasni konzul Islanda u Srbiji imao je život koji je podsećao na uzbudljiv filmski scenario. Sa suprugom Marijom pod ruku obišao je skoro ceo svet, ali svoje korene nikada nije zaboravio, ponosno promovišući našu zemlju na svakom koraku. Njegove legendarne putopise obožavali su milioni, a on je lično, pored dalekih destinacija, posebno voleo Dunav, Ivanjicu i Vrnjačku Banju.
Autor kultne emisije „Svet na dlanu“ i osnivač prve privatne turističke agencije u bivšoj Jugoslaviji, bio je ekonomista po obrazovanju, a svetski putnik po jasnom opredeljenju. Srpske turiste je odvodio u najužnije krajeve planete – od Ugande i Galapagosa, pa sve do Fidžija i Islanda. Tečno je govorio nemački i engleski jezik, a među ljudima je svojevremeno kružila šala: „Svet na dlanu? A, to su oni što je cela Srbija ljubomorna na njih“.
Malo je falilo da Mičić postane profesionalni glumac i zaigra rame uz rame sa Zoranom Radmilovićem. Ipak, ljubav prema putovanjima i nepoznatim krajevima bila je jača.
„Glumio sam u Kulturno-umetničkom društvu 'Ivo Lola Ribar', a ujedno sam i putovao. Pošto malo-malo, pa ne dođem na probu, pozvao me je režiser i rekao da donesem odluku – ili putovanja, ili gluma“, prisećao se Slobodan u svojim intervjuima.
Izbor je bio jasan. Još 1964. godine počeo je da radi kao turistički vodič za tadašnju prestižnu agenciju „Putnik“, gde je prešao put od vodiča na terenu, preko referenta, pa sve do direktora sektora za internacionalna putovanja. Znao je da u hodu organizuje putovanje, da ga vodi i spontano proširuje na licu mesta, te je tako, idući s kontinenta na kontinent, uspeo da obiđe čak 180 država.
Dok se Slobodan najradije vraćao u Grčku i Indoneziju, njegova supruga Marija Škiljaica Mičić najviše je volela Indiju, koju je posetila desetak puta. Njihova putovanja tokom godina sankcija devedesetih podrazumevala su snalaženje i vožnju vozovima za Beč, Budimpeštu, Istanbul ili Atinu, dokazujući da su domaći putnici neuništivi.
Na tim putešestvijima bilo je i veoma opasnih situacija. Slobodana je umalo zadesio rat u Izraelu 1967. godine, koji je počeo samo dan nakon što je njegova grupa napustila zemlju. Supruga Marija podelila je i dramatičan trenutak kada im se zapalio avion neposredno nakon poletanja iz Beograda, zbog čega su se uz pratnju vatrogasaca i hitne pomoći hitno vratili na aerodrom.
Iza sjajnih kadrova emisije „Svet na dlanu“ stajao je ogroman i naporan rad. Dok su strane medijske kuće poput BBC-ja na teren izvodile ekipe od po 30 ljudi, srpsku ekipu činilo je svega troje entuzijasta: Marija koja je pisala scenario, Slobodan kao narator i legendarni snimatelj Ratko Kušić. Snimalo se često i tamo gde je to bilo strogo zabranjeno, poput mistične stene Ers Rok u Australiji, gde su domoroci branili snimanje zbog verovanja u duhove, pa je snimatelj morao da se snalazi lukavstvima i folira da je kamera ugašena.
Iako je proputovao planetu i stigao do najjužnijeg kontinenta ploveći brodom iz argentinskog grada Ušuaja, Slobodan je pred kraj života priznao da mu je ostalo još nekoliko neostvarenih želja, poput stupanja na samo tlo Antarktika i posete pacifičkim ostrvima Palau i Fidži. Zanimljivo je da je za državu Palau saznao tek kada je ta zemlja počela da preispituje priznanje nezavisnosti Kosova.
Kada bi ga pitali o domovini i saradnji sa emisijom „Žikina šarenica“, kroz koju je detaljno upoznao domaće krajeve, Slobodan Mičić je bez ikakve sumnje isticao jedno mesto:
„Ubedljivo najlepše iskustvo u celoj Srbiji za mene je krstarenje Đerdapskom klisurom“, ostalo je zapisano kao svedočanstvo čoveka koji je video sve lepote sveta, ali je lepotu Dunava uvek stavljao na posebno mesto.
