Pametni satovi: Digitalna sloboda ili moderni katanac na ruci?

Nekada je u kućama postojao onaj fiksni telefon sa brojčanikom i onaj čuveni katanac. Mama zaključa telefon da ne trošiš impulse, i to ti je bila sva tehnologija. Danas? Danas mama kupi detetu u prvi razred osnovne škole smart watch. Kaže: "Da mi se ne izgubi, da ga ne ukradu."

Hajde da budemo realni – u Srbiji se deca ne kradu na svakom ćošku da bismo živeli u tolikoj paranoji. Neće ga škola pojesti, niti će se desiti smak sveta ako dete provede šest sati bez digitalnog povodca oko zgloba. Umesto da ga zaštitimo, mi ga od sedme godine navlačimo na iglu zvanu "stalna dostupnost".

Stalno na "bip" – ko je ovde gazda?

Svi smo postali žrtve tog malog ekrana na ruci. To je kao kul, to je in, ali zapravo si stalno "na izvol’te".

• Deca i tinejdžeri: Postaju nervozniji nego ikad. Kako i ne bi? Sat mu stalno vibrira, neko ga cima, šalje poruke, stižu obaveštenja. Nema mira, nema fokusa na času, nema slobodne igre.
• Stariji ljudi: Oni su posebna priča. Misle da je važno pogledati svaku poruku istog sekunda kad sat zavibrira. Kao da će se svet srušiti ako ne vide "Skocka" ili neku nebitnu poruku odmah.

Digitalna paranoja i gubitak slobode

Kupovinom tih satova deci, mi im ne dajemo sigurnost, nego im usađujemo strah. Učimo ih da svet izvan maminog vidokruga na GPS-u nije bezbedan. A zapravo, jedina opasna stvar je to što dete od malih nogu ne zna šta znači biti sam sa svojim mislima, bez da mu ruka stalno svetli i pišti.

Pametan sat bi trebalo da služi nama, a ispalo je da smo mi postali sluge toj maloj spravi. Možda je vreme da se setimo onog katanca sa početka priče – ne da zaključamo telefon, nego da otključamo malo slobode i deci i sebi.