Spoj primenjene informatike i mentorskog rada: Kako su zrenjaninski profesori stvorili generacije studenata koje danas gospodare svetom nauke i biznisa
Dođi i vidi gde leži budućnost
Od momenta kad sam završio fakultet dobijao sam posprdne rečenice od kolega koji su završili ETF u Novome Sadu ili Matematiku: "Moj fakultet je jači nego tvoj."
I tad i sad sam mislio da je premeravanje fakulteta na osnovu subjektivnog doživljaja i MACHO stava glupo. To je samo govorilo ko su ti ljudi bili ili šta im je fakultet uradio kad ga se još uvek boje.
TF Mihajlo Pupin imao je specijalni plan i program, ono što nije bilo nigde drugde u državi SR Jugoslaviji.
Naš fakultet za razliku od drugih je jedini fakultet za primenjenu informatiku, postoje tu još i drugi mašinski ili elektro smerovi svi sa istom idejom.
Kad kažem jedini, to tako i mislim. U to vreme 90-tih i 2000-tih godina informatika je bila parazit na ostalim fakultetima koja je služila samo i isključivo samo da bi se plan i program tog fakulteta, odnosno studijski smerovi, obučavali i rešavali probleme elektrotehnike, matematike ili mašinstva uz pomoć kompjutera.
Čak i pojedini asistenti koji su dolazili iz NS-a su nas gledali sa podozrenjem, jer bože moj, oni su bogovi.
Neki od naših osnivača dobro su smislili koncept primenjena informatika, primenjeno mašinstvo... primenjeno je bila ključna reč.
Oni studenti koji su učili i išli redovno na vežbe, predavali projektne radove, po završetku svog fakulteta mogli su da se zaposle i postanu programeri, a ovi bolji i projektanti ODMAH, kasnije tim lideri i vlasnici velikih informatičkih kuća.
Šta smo to mi imali a da nisu imali drugi fakulteti? Imali smo pregršt asistenata koji su radili u privredi sa ogromnim iskustvom, i imali smo pre svega ravnopravan odnos.
Ti ljudi, naši asistenti, nisu nas gledali kao da smo mi manje važni od njih, nego su svojim radom i zalaganjem popunjavali naše rupe u neznanju.
Mi smo bili jedna velika porodica, nije bilo one psihičke težine koju neki nadređeni stavljaju na svoje podređene tj. studente.
Ova topla klima koja nije bila rigorozna ili suluda kao na nekim drugim fakultetima davala nam je mogućnost da istražujemo i primenjujemo znanje stečeno na fakultetu.
Neretko neki novi klinci su bili bolji od nas u svemu, čak i od asistenata, jer su dolazili zaljubljenici koji nisu bili vukovci. Ti klinci su dan-noć provodili ispred kompjutera, programirali u Flash-u igrice, dizali gaming servere, pisali u PHP sajtove, hakovali druge sajtove dok studenti drugih fakulteta nisu imali pojma o tome.
Videvši to, asistenti su nam davali i više od programa, davali su nam svoja životna iskustva, smernice i same programe, softvere, hackove, jer su i oni sami bili hakeri...
To je bila suluda razmena – od elektrona koji ulazi na naponskom kablu do elektrona koji izlazi na monitoru, uvek je tu bio neki asistent da nam preda svoju ljubav ka istraživanju i eksperimentisanju sve preko plana i programa.
Profesori ko profesori, sve dok se ispunjava gradivo oni su bili zadovoljni. Bilo je tu vanserijskih profesora, pravih Jednoroga u svetu nauke, filozofije i života.
Ono što sad slušate o teorijama zavere i kompjuterskoj kontroli, mi smo imali iz neuronskih mreža detaljno opisano: šta, kako, kad, ko, gde, koja snaga, šta se čeka... jer su matematički modeli već davno bili postavljeni.
Pored obaveznog gradiva, profesori su nesebično predavali svoja životna istraživanja, iskustva i razmišljanja.
Posebnu počast odajem prof. dr Petru Hotomskom koji je mene, a i neke druge koji su "slušali", naučio matematičkom razmišljanju.
Najlepšoj filozofiji na svetu, teoriji skupova koja otkriva skrivene tajne i predviđa nove puteve nauke, tehnike, sveta i duše.
To može samo u Zrenjaninu. Sazreli smo u prave tragace, dobili smo alat, naoštrili um i onda smo se uputili u bespuća ovoga sveta.
Njihovo slobodno vreme, ljubav i nesebičnost koja je prenesena na nas, nadam se i na naše učenike i studente, i dalje traje.
Odajem počast najboljem fakultetu na svetu, jedan i jedini – TF Mihajlo Pupin.
