Moć unutrašnjeg glasa: Zašto je slušanje sopstvene intuicije jedini put do unutrašnjeg mira

Da li verujete u intuiciju?

Sigurna sam da je kod većine vas odgovor DA.

A da li ste u stanju da je slušate i primenjujete? Nemojte mi zameriti, ali znam puno više onih koji ne poslušaju unutrašnji glas, samo zbog toga što nekom drugom veruju više, to automatski znači da sumnjate u sebe.

Želim ove sledeće redove da posvetim upravo značaju i težini koju intuicija može da ima u životu svakoga od nas. Kada idete kontra vašem unutrašnjem glasu ili kada ne slušate onaj osećaj u stomaku kada se osećate nelagodno ili ushićeno u datom trenutku, to vam je tema za razmišljanje kada ostanete sami. Ne poslušati sebe, znači ne živeti u skladu sa svojim bićem.

Naravno da sam i ja iskusila taj čin zanemarivanja sopstvenog unutrašnjeg glasa. Mladost i okruženje znali su ponekad da mi pomrse konce. Međutim vrlo rano sam shvatila da ću ići kontra svih i kontra svega, makar i sama na svetu bila, ali nema više nikakve teoretske šanse da postupim po instinktu nekog drugog. Ako je meni Gospod dao blagoslov, kao i svima vama, da imam sopstvena intuitivna nahođenja, zašto za Boga miloga da onda ja slušam i sledim druge.

Nije bitno područje života, da li se radi o poslu, privatnom životu, partnerskom odnosu, deci, kupovini nečega, tumačenju nekog događaja, planovima, svakodnevici, apsolutno i uvek je dobro voditi se sopstvenom intuicijom.

Intuiciju imamo svi, nekome je taj instinkt izražen u većoj a kod nekog drugog u manjoj meri.

I evo baš sada imam tu situaciju, jeste mala i jeste apsolutno bezazlena. Bez obzira na to što znam da nije gramatički i formalno preporuka rečenicu započeti sa JA, pogotovo ne u ovakvoj vrsti radova, jednostavno ne vidim smisao u tome da sledeću rečenicu započnem na drugačiji način :). Poslušaću sebe!

Ja sam neko ko živi sa izuzetno visokom intuitivnom sposobnošću. Daleka su moja razmišljanja i predviđanja onoga što će se desiti nekoliko dana, meseci ili godina kasnije. Nije to vezano samo za mene, mnogo je tu stvari i ličnosti u pitanju. Dešava mi se da neke ljude ne vidim godinama, da sam možda čak i zaboravila na njih, i da mi se odjednom ušunja misao u glavu o tome da će se njima nešto desiti (dobro ili loše). Kada sam u pitanju lično ja i moje blisko okruženje, onda je taj momenat intuicije neograničen. Čak i stvari koje nisu nikada bile tema i događaji koji nisu bili u planu, protresu me kao snažan vetar i ja već znam da mogu da očekujem nešto od toga. To u jednu ruku uopšte nije loše, jer ste onda spremni na to nešto, a s druge strane može biti i jeste vrlo često opterećujuće jer nije uvek svaki intuitivni nagoveštaj pozitivan.

Oni koji se prepoznaju u ovim mojim redovima, a sigurna sam da će ih biti, znaju kako to izgleda. To vam je kao scena koju proživljavate, vidite tačno kako se događaj odigrava, čujete glasove, osetite mirise, znate ko šta od učesnika izgovara itd. čak i ako vi u realnosti ne proživite taj trenutak, nego vam neko kaže da se je taj događaj desio, vi tačno znate kako je to sve izgledalo.

Postoje osobe a ja ih poznajem, koje su u tom nadrealnom intuitivnom stanju otišle i korak dalje od mene, a postoje i oni koji kada detetu kažu da pazi da ne sruši čašu, a ono je ipak sruši i to nazivaju intuicijom.

Svakodnevni događaji koji imaju uobičajeni sled događaja od nekoliko mogućih scenarija, ne spadaju u ono što nazivamo intuicijom.

Pa znate ono kada vam neko kaže: tačno sam znao ili znala. To je nešto za čime svi posežemo kada dajemo prednost svom mišljenju i tome da smo mi u pravu. To nije intuicija, to je ono da ja znam nešto bolje od nekog drugog.

Kada slušate svoje unutrašnje stanje, vi onda nemate potrebu da nekome govorite: eto znala sam / znao sam. Vi ste onda spremni na ishod događaja kakav god on bio i treba da se pripremite za sledeći korak i ne osećate nikakvu potrebu da sebe stavljate u prvi plan. To što ste vi nešto znali, to nikome drugom ne znači ništa nego isključivo samo vama.

Poenta je u tome da znate da sledite sebe, da slušate sebe i da budete u miru sa tim. Upravo spoznaja i vaš unutrašnji nagoveštaj, treba da vam bude utočište u kome možete da utičete na svoje postupke.