Postavljanje granica i svest o sopstvenoj vrednosti nisu sebičnost, već jedini način da sačuvate identitet u svetu koji stalno nešto očekuje.
Prvo pitanje koje sebi treba da postavite jeste: Ko ste vi sami sebi i na kom mestu ste vi sami sebi u vašem životu?
Apsolutno je u redu da nekada zapostavite sebe i stavite nekog drugog u prvi plan, ali to nikako ne sme postati vaša uobičajena praksa. Nije nikakv problem uraditi nešto za nekoga i tako vreme svog života staviti na čekanje, ako to tom nekom znači toliko da za njega činite onu pravu stvar. Svi mi oko nas imao ljude koje volimo, uvažavamo, poštujemo i koji su nadam se sebe po nekada žrtvovali zbog nas.
Kada to postane isuviše često, to u bukvalno prenesenom smislu znači da mi sebe zanemarujemo i gubimo sopstveni identitet. Mnogo je onih situacija u kojima drugima po inerciji kažemo DA, a sebi govorimo NE. Kada nekome kažete NE, potpuno svesno onda kada ste mogli da mu kažete DA, to postaje trenutak u kome ste sebe i i svoje potrebe istakli u pri plan. Ne, to nije sebično, ne to nema veze sa samoljubljem, to ima veze sa našom svešću o tome da smo počeli da vrednujemo sebe.
Svima nama vreme je ograničeno, svakog minuta naš životni vek je sve kraći i kraći, svesnost o tome nam daje potpuno pravo da svoj život živimo u skladu sa sobom i svojim potrebama. Da li je naša potreba u tom trenutku od velike važnosti ili nam jednostavno treba predah i odmor, to je manje važno. Nagradite sebe sobom, jer na početku svih početaka i na kraju svih krajeva mi imamo samo sebe i hteli mi to ili ne sa ove planete odlazimo potpuno sami.
Postoje načini koji nam olakšavaju da na potpuno pristojan način nekome kažemo NE. Ako vi vaše životno ponašanje prilagodite svom biću, ljudi će to početi da shvataju na drugačiji način. Svako naše ponašanje je komunikacija, postoje neizgovorene reči koje izražavamo gestikulacijom. Nije uvek neophodno da se to dešava u konkretnom trenutku. Jednostavno ako okolinu naviknete na to da je potrebno da vam u napred najave kada ste im potrebni, onda će biti mnogo manje onih ad hoc situacija u kojima se od vas očekuje da regajete u sekundi.
Takođe je jako korisno da sa sobom obavite unutrašnji razgovor u kojima ćete razmotriti razloge zbog kojih uvek pristajete na to da udovoljite svima osim sebi. Da li je to vaš potencijalni strah od ne prihvatanja ali i izbegavanja neprijatnih situacija, da li vam je jednostavno lakše da to nešto uradite nego da se objašnjavate, da li to kompenzujete sa nečim drugim…ili je to za vas nešto sasvim drugo? Koji god razlog da imate uvek treba da budete svesni toga da ni jedan od tih razloga ne drži dovoljno drugo vodu, da bi vi trajno bili zadovoljni. Zbog toga je uvek bolje pronaći način kako to može drugačije da funkcioniše a da svi budu zadovoljni.
Moj model ponašanja u tim situacijama podeliću sa vama. Nije da nije bilo i nije da nema tih trenutaka u kojima od mene uvek neko nešto očekuje. Međutim nakon puno razmišljanja i uvežbavanja raznih taktika, pronašla sam nešto što u većini slučajeva funkcioniše.
Moja strategija je da sam uvek u strategiji. Ni jedan trenutak ne prepuštam slučaju i uvek imam plan i program za taj dan. Kada sam u nizu situacija, odlučila da presečem, rekla sam dotičnoj osobi da je moj raspored za taj dan prebukiran i da neću imati prostora za to nešto što je ona od mene očekivala. Nije baš da je to naišlo na prijatnu reakciju, ali od moje odluke nisam odstupila.
Sledeći put desila se gotovo ista situacija ali sa drugom osobom. Kad je okolina primetila da sa mnom ne može da talasa kako im se ćefne, počeli su da me pitaju kada bih mogla da odvojim malo vremena za njih. Što znači da su pristali na to da se prilagode meni, bez očekivanja da se ja uvek prilagodim njima.
Nije prošlo dugo, zatražili su od mene savet, kako ja to funkcionišem. Rekla sam im da je vrlo prosto i da to nije nikakva naučna fantastika. Potreban vam je jedan mali rokovnik ili notes u kome ćete beležiti svoje obaveze i stvari koje želite da uradite tog dana. Sve to raspoređeno po satnici i tako uvek znate šta vam je prioritet i da li imate prostora da izdvojite dodatno exta vreme za nešto drugo.
Objasnila sam im da sam se na taj korak odlučila zbog tempa i stila života koje živimo u našem dobu, jer sam shvatila da mi previše vreme odlazi na sve druge ljude a da neke moje obaveze i potrebe ostaju na čekaju.
Neki od tih ljudi su posle izvesnog vremena čak kupili personalizovane rokovnike i kažu da uživaju u tome da prate svoj raspored.
Postoje naravno u životu svih nas one zaista hitne situacije koje zahtevaju momentalnu reakciju. Ali kada počnete da živite po svom režimu, onda uvidite koliko je zapravo retko da se desi ta toliko hitna situacija. Više je to bilo da nama neko stvori pritisak o hitnosti i mi na to pristanemo, ne razmišljajući o tome da zapravo i to nešto može malo da sečeka.
Ono što nas nikada neće sačekati jesmo upravo mi sami i već pomenuto vremo koje prolazi munjevitom brzinom. Jednom kada budemo zaboravljeni, a hoćemo, od strane svih tih ljudi zbog kojih smo zapostavlji sebe, kajanje nam neće ništa nadoknaditi.
Ljudi sa kojima sam radila 20 godina i zbog kojih sam žrtvovala dobar deo svog priatnog života jer sam htela kolegijalno njima da budem na raspolaganju, danas prođu pored mene bez pozdrava. Naravno ja se svima njima uredno javim, tek da ih navedem na to da se postide onoga što i dan danas žive. Taj trenutak kada se desi pozdrav sa moje strane, u njima izaziva čuđenje i naravno da onda i oni mene pozdrave. Kultura i ono ko ste, nema veze sa drugima, ima veze isključivo samo sa vama. Nekima nije dovoljno da ih postidite, neće oni nikada položiti tu lekciju, vama je važno da znate da uvek i u svemu predstavljate sebe.
Nemojte nikada pristati na to da budete žrtveno jagnje nekoga. Sve što je odraz vaše dobre volje, izvesno je da će kad tad biti zaboravljeno i ne samo to, govoriće o vama na način koji niste zaslužili a žrtvovali ste sebe.
