Veliki petak je najtužniji dan u Pravoslavnoj crkvi. Toga dana se sećamo stradanja i raspeća Gospoda Isusa Hrista, koji je radi spasenja sveta podneo najveću žrtvu.
U Jevanđeljima nalazimo jasno svedočanstvo o času Njegove smrti. U Jevanđelju po Mateju stoji: „A od šestoga časa bi tama po svoj zemlji do časa devetoga... A oko devetoga časa povika Isus glasom velikim... i ispusti duh" (Mt 27, 45–50).
Isto potvrđuje i Jevanđelje po Marku: „A u deveti čas povika Isus glasom velikim... i izdahnu" (Mk 15, 34–37), kao i Jevanđelje po Luki: „I bijaše već oko šestoga časa, i tama bi po svoj zemlji do časa devetoga... I povikavši glasom velikim Isus reče: Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu" (Lk 23, 44–46). Deveti čas po jevrejskom računanju vremena odgovara približno 15 časova.
Običaji i strogi post
Zbog toga se u narodu održao običaj da se do tog časa ništa ne jede i ne pije, kao znak poštovanja i saosećanja. Nakon toga, post se nastavlja veoma strogo – na hlebu i vodi.
Na Veliki petak se ne služi Sveta liturgija, jer je to jedini dan u godini kada se ona ne vrši. U pravoslavnim hramovima ne zvone crkvena zvona, već se bogosluženja obavljaju u tišini i posebnoj ozbiljnosti. Uveče se iznosi Plaštanica, koja simbolizuje telo Hristovo položeno u grob, i vernici joj prilaze sa dubokim poštovanjem.
Dan duhovnog sabranja
Ovaj dan se provodi u miru, molitvi i ćutanju. Ne slušaju se muzika i zabava, ne organizuju se slavlja, jer je to dan žalosti i dubokog duhovnog sabranja. Veliki petak nas podseća na neizmernu ljubav Božiju i poziva nas na smirenje, pokajanje i veru.
U tom duhu, ovaj sveti dan treba provesti dostojanstveno, u tišini i zahvalnosti za žrtvu koju je Gospod podneo radi našeg spasenja.
