Više od pojanja: Trenutak kada zvuk postane vibracija, a Sveti Stefan Dečanski vaš vodič kroz večnost.
Ko nije bio u Visokim Dečanima, taj može samo da sanja i bledo sluša snimke na YouTube-u. Pojanje dečanskih monaha uživo nije samo muzika – to je frekvencija koja menja stanje svesti i direktno komunicira sa dušom.
U svim progonima, stradanjima i ratovima, osulo se naše znanje. Danas su oni koji pevaju, oni koji prave crkve i oni koji službu drže, zaboravili jednu veliku istinu: Crkva je ultrazvučni instrument.
Građena u određenim razmerama i proporcijama, ona pojačava pevanje monaha tako da ono blagotvorno deluje na organizam, omekšava dušu i otpušta zakočene emocije. To je drevna nauka o zvuku koju smo potisnuli.
"Kada su izaslanici ruskog kneza Vladimira došli u Aja Sofiju, osetili su tu punoću svega. Miris, zvuk, pojanje i energiju, ali pre svega – brujjjjjjj. Knezu su rekli: 'Ne znamo da li smo bili na nebu ili na zemlji'. Tako je počelo pokrštavanje Rusije."
Glavni majstor Dečana bio je fra Vita iz Kotora, franjevac. To je ključan detalj. Kotor je tada bio deo države Nemanjića, a primorski majstori su bili jedini koji su znali tajne klesanja kamena i akustike, prenošene generacijama još od antike.
Spojili su pravoslavnu duhovnost sa zapadnom tehnikom gradnje. Rezultat je hram koji je toliko akustički precizan da se svaki šapat u oltaru čuje u poslednjem redu, ali tako da te zvuk 'zagrli', a ne da te 'udari'.
Dečane je počeo da gradi Stefan Uroš III Dečanski, a završio ih je njegov sin, car Dušan Silni, oko 1335. godine. Građeni su kao mauzolej kralja Stefana, i zato je energija unutra tako teška, stabilna i moćna. Zidovi od dvobojnog mermera (žutog i ljubičastog) nisu samo ukras – oni su reflektori zvuka.
A kad zaronite u to u Dečanima, onda vas Sveti Stefan Dečanski vodi na jedno predivno mesto. Tamo gde prestaje reč, a počinje čista svetlost i mir koji se ne može objasniti, već samo osetiti kostima i bićem.
