Историјски Исус и снага рукописа
Једно од честих питања савременог човека гласи: да ли је Исус Христос историјска личност или само предмет вере? Одговор историје је изненађујуће јасан.
О Исусу Христу поседујемо више рукописних сведочанстава него о било којој другој личности античког света. Нови завет је сачуван у преко 5.800 грчких манускрипата, а када се урачунају рани преводи на латински, сиријски, коптски и друге језике, број рукописа прелази 25.000. Ако се томе додају богослужбене књиге и цитати код ранохришћанских писаца, говоримо о десетинама хиљада текстуалних сведочанстава.
За поређење, о Јулију Цезару, Платону, Аристотелу или Александру Великом располажемо са десетинама или стотинама рукописа, често насталих више векова након њихове смрти. Ипак, њихово историјско постојање нико озбиљно не доводи у питање.
Посебно је значајно што су најранији текстови о Исусу настали веома брзо након догађаја, унутар једне или две генерације, што је у античкој историји изузетак, а не правило.
Све ово не представља „доказ вере“, али представља снажан доказ историјске утемељености. Зато већ деценијама међу историчарима постоји сагласност: Исус Христос је једна од најбоље потврђених личности старог века, далеко изнад свих других, и по броју извора и по њиховој близини догађајима.
Вера почиње тамо где историја стаје — али историја о Исусу говори више него о било ком другом човеку тог времена.
Исус Христос није само историјски човек – Он је Богочовек, савршено уједињење Божанског и људског у једној личности.
Аутор: грешни слуга Христов
