Legendarna noć u Narodnom muzeju: Kako je Sokrat naterao Maršala da prizna da nema ni dinara u džepu i da mu broje svaki zalogaj.
Susret se dogodio u foajeu Narodnog muzeja nakon predstave „Poslednja Sokratova odbrana i smrt“. Ljuba je maestralno odigrao Sokrata, a Tito je bio toliko oduševljen da je ostao sa glumcima do tri sata ujutru uz viski.
U jednom trenutku, podgrejan viskijem i onom svojom čuvenom drskošću, Ljuba je „ispalio“:
„Predsedniče, smem li da vas pitam nešto? Imate li vi uopšte para kod sebe? Nosite li vi novčanik?“
Tito se, prema svedočenju prisutnih, bukvalno zgranuo. Počeo je da se pipa po džepovima sakoa i pantalona, okrećući se ka svojoj pratnji i Jovanki, govoreći: „Čuj, on mene pita koliko imam novaca! A što me to pitaš?“
Ljuba mu je tada objasnio svoju dečačku radoznalost: „Pa, ja sam kao mali razmišljao da li kraljevi i carevi uopšte nose novac. Zamislite, svratite u kafanu, pa vi platite piće, pa neko vama plati...“
Tito ga je tada pozvao da mu priđe bliže i rekao mu rečenicu koja je ušla u istoriju: „Čuj, Ljuuboo... ja sam ti jedan rob. Mene nigde ne puštaju! Šta će meni novac kad ja nigde ne mogu sam da odem?“
Te večeri se desio još jedan detalj koji pokazuje kakav je Ljuba bio. Kada su lekari i obezbeđenje, po Jovankinom nalogu, počeli da „krste“ viski vodom da Tito ne bi preterao, Ljuba je skočio: „Idem ja tamo gde se pije viski, a ne voda!“
Tito mu je na to, onako šeretski, dobacio: „E moj Ljuba, vidiš ti šta oni meni rade, broje mi čaše, a bogami i zalogaje...“
