Gospodine Čanak malo ste preterali crkvu ne čini folklor nego svetitelji

Da li je vera "tehnikalija" ili život: Odgovor na tvrdnje Nenada Čanka

Gospodin Čanak izjavljuje da je spajanjem srpskog etnosa i Srpske pravoslavne crkve naša crkva postala jeretička. Kaže to zbog toga što je etnofiletizam u pravoslavlju još u 19. veku proglašen za jeres i šizmu, čime se Srpska pravoslavna crkva — koja tada nije ni bila SPC već Pravoslavna crkva u Kneževini Srbiji — navodno isključila iz zajednice pravoslavnih crkava na svetu.

Kao i uvek, u ovome govoru ima puno skrivenih poruka i namera za budućnost. Gospodin govori o crkvi u Srbiji, ali ne i u Vojvodini. Recimo da je gospodin Čanak 100% u pravu. Sada bi mi bili samo pozorište lutaka i sva naša vera bi bila uzaludna. Gospodin i gospoda imali bi moć nad nama, kidali bi telo naše i sekli bi nam kose, a niko ne bi mogao da nas čuje.

Šta gospodin zapravo govori? Govori da vam je vera uzaludna. Niste stavili okove oko ruku i srca vaših i sada zato patite i propadate. I kad bi to sve bilo tačno po slovu zakona, i kad bi svaka njegova reč bila istinita, lice bi mu svetlilo i on bi molitvom opraštao, lečio i isceljivao.

ALI...

Naši svetitelji, koji su veru držali u nedrima svojim i koji i dan danas čine čuda, govore da je Glava crkve i dalje tu. Glava crkve je Hristos, a ko huli na Njegovu crkvu, huli na Njega. 

Gospodin Čanak, koji obožava mumificiranog faraona Sovjetskog saveza, druga Lenjina, zaboravlja da svaka igra ima kraj. Tako i ova igra koja se zove život.

Jednoga dana, časa i trena, kada odemo s ove ravni, čeka nas Hristos — onakav kakvi smo mi bili u ovome svetu. Ako smo bili braća, čeka nas kao brata; ako smo bili gladni, čeka nas s hranom; ako smo bili žedni, bolesni, goli i ubogi, čeka nas. Ne postoji, gospodine Čanak, papski nuncije koji može da Vam da otpust grehova. Jer onaj ko ne voli brata svoga, ne voli ni mene.

Imao sam u svojoj bližoj okolini čoveka koji je isto izgledao i govorio kao gospodin Čanak. Čak štaviše, znao je Bibliju skoro napamet, pa me je ispitivao svako slovo i tražio grešku u mojoj veri. Isti čovek, iz iste kuhinje, čak su i fizički ličili. Ali to ne pričam ja, to Hristos priča. Na svako njegovo slovo gde je tražio da se izjasnim, smejao sam mu se i rekao: "Ja verujem u Hrista, a to su tehnikalije." Stara zamka Starog zaveta. Čovek je odlepio: "Ne može tako, ti moraš da proučavaš Bibliju, da slediš crkvene dogme!"

Sa Hristom nema dogme. Sa Hristom smo svi braća. 

Tako, druže Čanak, nema SPC  ima samo jedna Hristova Devojka naša sestra Srpkinja

Ajd uzdravlje i ne gnevi se mnogo.