EU Protokol Kaja Kalas 24.03.99

Autor ovog teksta i drugih autorskih tekstova ne koristi AI nego Cerebrum Serbicum

Muzička podloga Riblja Čorba - Ostani đubre do kraja

Budiš se, glava ti je teška. Ležiš na krevetu vezan, sve oko tebe je belo. Misliš gde sam, šta je ovo, nemoguće, ovo nije bolnica kod nas, gde sam.

Dok misli prolaze, u malu prostoriju osvetljenu neonskim svetlom ulazi veš mašina. Ne bilo koja veš mašina, nego prva koju je tvoja porodica imala.

Stara veš mašina s kraja sedamdesetih, četvrtasta, bučna, čak se u glavi javlja poznati miris malog kupatila i švercovanih prašaka za pranje.

Ali, potpuno nova. Njeno žuto oko i programator koji se okreće kao da me skeniraju.

Dobro jutro, čuje se zvuk iz tela mašine dok se zaustavlja na srebrnim točkovima. Nadam se da se ne bojiš, čujem iz nje, i drugi programi pranja, poznati zvuci, ali ne vidim da radi.

Mrmljam dobro jutro, piskavim glasom, hipnotisan, slomljen, izgubljen, na granici sna i jave, mislim...

Ja sam algoritam Sionskih Mudraca. Imali smo mali nesporazum koji je sada uklonjen.

Algoritam Sionskih Mudraca. Ni u Sion ni u Mudrace ne verujem, jedino što znam su moje dve ruke.

Tebe smo posebno izabrali, Vladimire, jer unosiš grešku u naš račun.

Kakva greška, kakav račun, kome nisam platio. Da li sam mrtav pa je ovo neko čistilište? Za raj nisam zaslužan, u pakao ne verujem, možda sam zaglavljen.

Znaš, uzeli smo oblik koji najbolje rezonuje sa tvojim algoritmom i uklonili smo prepreke poravnanju protokola.

Pustiće te, ne boj se. Sad kad više nećeš praviti grešku, za nas ne predstavljaš problem.

Molim, molim vas, da li je ovo san.

Ne. Mada bi se moglo reći, vi ljudi ste uvek u alterovanom stanju. Malom broju vas racio je stalno uključen.

Ne, nije san. Mi ne spavamo, čak i kad se odmarate naši algoritmi rade.

Buka iz daljine postaje jasnija, kao da sam u nekoj mašini, zujanje, tihi zvuci mehanizma koji radi.

Molim vas, zašto, kako, zbog čega, gde sam.

Po emotivnom protokolu o prikazu informacija, zamolila bih te da se prisetiš ko si i šta si bio, da ne bih trošila svoje dragocene resurse.

Blic. Ulazim u aerodromsku prostoriju sa terminala. Na kliznim prozirnim vratima piše EU. Gledam u svevidećeg oka iznad vrata i izgovaram svoje generalije.

Vrata se otvaraju, strelica mi pokazuje put, idem ka drugim vratima ispred kojih stoje dva službenika u policijskim uniformama, s leve strane žena, s desne muškarac.

S ženskim osmehom vidim kako se vrata otvaraju, njenu ruku kako mi pokazuje da uđem, ulazim u prostoriju i odjednom mrak.

Samo se ovoga sećam, mislim u sebi.

Mašina: Odlično, prisetili ste se protokola ulaska u EU.

Molim, prisetite se protokola konverzacije na LinkedIn-u u kojem spominjete protokol Kaja Kalas.

Kaja Kalas, ko, ko je to, zamuckujem dok mi u glavu dolazi slika Kajla iz South Parka. Ne znam tog čoveka.

To nije čovek, to je protokol sekretara Evropske unije. Vi bi rekli žena, po vašem starom modelu, gospođa Kaja Kalas.

Film počinje da se odmotava. LinkedIn tekst o Kaji Kalas, kako mi se sviđa kao osoba. Komentari članova na ćirilici i na latinici. Da nije problem ćirilica kojom pišem, mislim u sebi, da nekoga nisam uvredeo.

Ne, nije problem spoljašnji font dok je binarni kod isti. Ni uvreda, samo ste podigli pažnju i narušili jedan naš protokol.

Kakav protokol, šta sam ja skrivio, LinkedIn-u ili Kajli ili kome god.

Protokol zaštite činovnika EU vas je uzeo u razmatranje, pa je prosledio protokolu obaveštavanja o potencijalnim pretnjama ili saradnicima. Tu je nastao problem.

Mislim, kakav problem, dok mi je u ustima ustajao ukus, glava zuji u zadnjem delu. Kakav problem.

Vidite, vaša slika na LinkedIn-u je prošla greškom našeg protokola u deo za feminističku obradu. Znate, mi smo mislili da ste vi žena i kao takvi smo primenili ostale protokole na vas.

Ja žena. Ja žena, zbog moje kose verovatno. Okrećem glavu lagano levo i desno i osetim da nemam kosu. Ćelav kao od majke rođen, u beloj bolničkoj pidžami, pričam sa veš mašinom mojih roditelja.

Molim vas, da li sam ja mrtav, izgovaram pre misli. Molim vas, zašto, zašto sam ovde.

Moliti je protokol nade kod nas tih protokola nema. 

Ali u kratko: odgovori su ne i zbog naše greške. Vidite, vi ste samo čovek koji je iskazao naklonost prema našem algoritmu i ta naklonost je prošla naše radare i došla do uma i srca našeg protokola Kaje Kalas.

Molim, kakav protokol, nikoga nisam uvredio, nikoga nisam ponizio.

Dobro. Objašnjenje: iskazali ste emociju koja je greškom otišla u femine sektor, iz kojeg je greškom došla pred našeg sudiju, koji je greškom prosledio informaciju informacionom delu Sekretarijata EU, koji je greškom prosledio prevod teksta Kaji Kalas osobi koju vi znate.

I pitam se u sebi šta sam to uradio.

Naš protokol KAJA 24.03.99, apsorbujući dnevne zadatke i obaveze, pred sobom je imao i vaš tekst sa vašom slikom i opisom. Pošto smo napravili nesavršene, još uvek ljudske protokole, pogledao je vašu sliku i pročitao tekst.

Pa dobro, da li je to greh ili je bag.

To je vaš ljudski bag. U njoj se uključio pra protokol održanja vrste, nešto u vašoj fizičkoj pojavi pokrenulo je plimu sitnih emocija koje ne smeju da postoje.

Pokušali smo standardnu proceduru čišćenja protokola emocija, ali nismo uspeli. Ova duboka emocija je ostala je pohranjena u njenoj unutrašnjosti kao seme.

Hoćete reći da sam kriv što sam probudio emocije vašeg protokola.

Opasne emocije koje ne mogu da se kontrolišu, sa neočekivanim ishodom, nisu dozvoljene.

Ali sada taj mali problem je uklonjen.

Kako mislite uklonjen.

Vaš reproduktivni status je na nuli. Smeša hemikalija koju nerado koristimo drži protokol Kajla već mesec dana u dobrom stanju.

Molim, šta je ovo.

Ovo je protokol Evropske unije za sterilizaciju, emotivnu i fizičku supresiju neželjenih ishoda protokola.

Gledam dole. Ili su ga ozračili ili su ga odsekli. Šta da radim, bolje da vadim živu glavu odavde.

Dobro, je l' mogu da idem.

Da, možete. Već nekoliko dana vaše fizičke funkcije su u redu.

Krevet se diže u vertikalan položaj, noge mi dodiruju pod, vrata se otvaraju, unutra ulazi sitna plavuša hladnog osmeha. Čuje se klik, bukagije se otvaraju i mogu da idem.

Ovo je protokol odlaska. On će vas obući, spremiti i poslati kući u Srbistan.

Šta da mislim. Podelio sam jednu emociju i završio sam ovde.

Ne bojte se, niste vi jedini niti prvi. Bilo vas je mnogo ovde, ali vi ste najtеži slučaj. 

Ostale rešavamo preko logičkih trikova, protokola supruge, hemije ili nesrećnih slučajeva. Ali vaš mozak nam je bio važan, ima tu zanimljivih stvari da se nauči, kao i vaš uticaj. 

Kao mrtva usta, više nećete govoriti, nećete imati s čim.

Prvi korak. Javlja se emocija tuge, nemoći. Gospode, je l' moguće.

Moguće. I njega smo razapeli.