Od bežanja iz škole do menjanja istorije – osvrt na život i rad slavnog nobelovca
Danas, 18. aprila, naučni svet i šira javnost obeležavaju godišnjicu smrti Alberta Ajnštajna, najpoznatijeg fizičara svih vremena. Ajnštajn je preminuo u Prinstonu u 76. godini života, ostavivši iza sebe nasleđe koje i danas predstavlja temelj moderne nauke, od GPS sistema koje koristimo u telefonima do istraživanja crnih rupa.
Ajnštajn je svetsku slavu stekao svojom Teorijom relativnosti, koja je zauvek promenila naše razumevanje vremena, prostora i gravitacije. Njegova najpoznatija formula, E=mc², uspostavila je vezu između mase i energije, otvarajući vrata nuklearnom dobu. Iako je Nobelovu nagradu dobio za objašnjenje fotoelektričnog efekta, on je ostao upamćen kao vizionar koji je verovao u moć mašte i humanizma.
Zanimljivo je da je Ajnštajn na današnji dan 1955. godine odbio operaciju koja mu je mogla produžiti život, rekavši čuvenu rečenicu: "Želim da odem kada ja to želim. Neukusno je veštački produžavati život. Svoj deo sam odradio, vreme je da odem."
Danas se širom sveta održavaju predavanja i simpozijumi u njegovu čast, podsećajući nas na to koliko je važno kritičko razmišljanje i neprestana radoznalost u potrazi za istinom o svetu koji nas okružuje.
