Od radničkog bunta do marketinškog trika: Transformacija suštine Međunarodnog dana žena
Nekada su se osmog marta lomile barijere, marširalo se za pravo glasa i dostojanstven rad. Danas se, barem u Srbiji, uglavnom lome noge u tržnim centrima u potrazi za idealnim setom šminke na popustu ili parfemom koji se „baš sada“ nudi uz privlačne akcije.
Umesto crvenog karanfila koji je decenijama bio simbol radničke borbe, dobili smo šljašteće reklame. Osmi mart se neprimetno, ali temeljno, transformisao u modernu verziju praznika koji više slavi potrošnju nego postignuta prava.
Gde je nestala suština? Dok su se naše prabake borile za to da uopšte imaju pravo da poseduju novac i donose odluke, mi taj isti novac danas koristimo kao primarni način da „ukažemo poštovanje“ ženama kroz kupovinu brendiranih proizvoda.
Brendovi su prepoznali priliku. Osmi mart više nije primarno dan sećanja na hrabre žene koje su menjale istoriju, već dan kada se sugeriše da ženska vrednost leži u tome koliko su „negovane“ i „darovane“. Pokloniti cveće je lep gest, ali je često postao zamena za suštinsku podršku i rešavanje problema poput neplaćenog kućnog rada ili sigurnosti.
U Srbiji je ovaj datum postao festival komercijalizacije. Restorani su rezervisani nedeljama unapred, prodavnice nakita beleže rekorde, a društvene mreže su preplavljene dokazima pažnje u vidu materijalnih dobara. Postavlja se pitanje: da li smo prava žena pretvorili u robu sa rokom trajanja od 24 sata?
Prava zahtevaju odgovornost i promenu svesti svakog dana u godini. Sa druge strane, popust u tržnom centru traje kratko i ne traži od nas nikakvu moralnu introspekciju. Sledeći put kada vidite natpis „8. mart – popust na sve“, setite se da dostojanstvo nema cenu, a ravnopravnost nikada nije na sniženju.
