Dok se globalno gubi genetska raznovrsnost, lokalne banke semena u Somboru i obrazovni projekti u Vršcu vraćaju fokus na kvalitet i otpornost domaće hrane.
U eri klimatskih promena i dominacije industrijske proizvodnje, očuvanje starih sorti semena postaje ključno za stabilnost sistema hrane. Dok se u svetu ovaj resurs čuva u velikim bankama, u Srbiji se inicijativa sve više oslanja na lokalni nivo.
Jedna od retkih lokalnih banaka semena nalazi se u Somboru, gde su već postignuti značajni rezultati. Uspešno je sačuvana i ponovo uvedena u proizvodnju stara sorta somborske paprike, kao i nekoliko autohtonih sorti maka.
Zoran Boc, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi Sombor, ističe problem globalizacije u poljoprivredi:
„Velike firme imaju interes da prodaju isključivo svoje selekcionisano seme. Tržište traži što veći prinos, ali u toj trci za profitom gube se pravi kvalitet i ukus hrane.“
Sličan model razvija i Poljoprivredna škola „Vršac“ kroz projekat „Opasulji se“. Učenici kroz praktičan rad uče kako da od jednog zrna razmnože i sačuvaju sorte koje najbolje odgovaraju našem podneblju. Profesori ove škole ističu da stara genetika služi kao osnova za stvaranje novih, otpornijih hibrida prilagođenih lokalnoj zemlji i regionu.
Planovi za naredni period obuhvataju terenski rad i sistematsko prikupljanje semena iz seoskih sredina, kako bi se formirale nove lokalne baze koje mogu odlučiti o tome šta će se sutra naći na našim njivama i trpezama.
