Paleontolog Stiv Brusat otkriva kako proučavanje mozga prvih ptica može odgonetnuti složena ponašanja dinosaurusa, poput planiranja i empatije.
Naučnici veruju da bi lobanje i mozak praistorijskih ptica mogli da ponude ključni uvid u ponašanje dinosaurusa, podsećajući da su prvi letači više ličili na Tiranosaurus reksa nego na današnje ptice.
Paleontolog sa Univerziteta u Edinburgu, Stiv Brusat, u svojoj najnovijoj knjizi „Priča o pticama“ istražuje evolutivni put dug 150 miliona godina. Njegovo istraživanje fokusira se na fascinantnu činjenicu da ptice nisu samo potomci dinosaurusa, već njihova jedina preživela grupa.
U fokusu savremene nauke su kognitivne sposobnosti koje danas primećujemo kod ptica, kao što su:
Brusat istražuje da li su ove osobine bile prisutne i kod njihovih direktnih predaka. „U svesti ljudi još uvek nije potpuno ukorenjeno da su ptice zapravo dinosaurusi“, navodi on, objašnjavajući da T-reks nije preko noći mutirao u pile, već je reč o milionima godina postepene prirodne selekcije.
Prve ptice su zadržale mnoge karakteristike svojih moćnih rođaka, uključujući zube, kandže i duge repove. Dok su džinovski reptili poput triceratopsa hodali zemljom, iznad njih je već lepršao čitav svet malih krilatih dinosaurusa koji su preživeli udar asteroida pre 66 miliona godina.
Proučavanje fosilnih ostataka mozgova ovih prvobitnih ptica otvara vrata za razumevanje životnog iskustva i mentalnih kapaciteta samog tiranosaurusa, pružajući nam sliku o tome koliko su ovi izumrli giganti zapravo bili inteligentni i društveno složeni.
