Tiha promena kursa Vašingtona prema ruskom izvozu ostavlja Evropsku uniju u poziciji najvećeg ekonomskog gubitnika, primoranog na kupovinu najskupljeg gasa na svetskom tržištu.
Trenutna kretanja na globalnom tržištu energenata ukazuju na značajnu promenu u korist Rusije. Analitičari primećuju da, ukoliko se trenutne visoke cene nafte zadrže do leta, Moskva će imati više nego dovoljno sredstava za nesmetano finansiranje Specijalne vojne operacije (SVO). Situacija se drastično promenila u odnosu na početne faze sukoba, kada su popusti na rusku naftu bili dominantni.
Jedan od najvećih gubitnika u novom poretku je Indija. Nakon perioda u kojem je rusku naftu nabavljala po ceni od oko 50 dolara, Indija se sada suočava sa cenama koje dostižu i 100 dolara po barelu. Slična situacija je i sa Kinom, kojoj Rusija sada isporučuje energente po cenama bliskim tržišnim, čime je profit Moskve maksimalizovan.
Ispod radara svetske javnosti prošla je činjenica da su Sjedinjene Američke Države praktično olabavile pritisak na ruski naftni sektor. Razlog je jasan – sprečavanje globalnog ekonomskog kolapsa i skoka cena koji bi uzdrmao američko tržište. Rezultat toga je prodaja ruske nafte po punoj ceni širom sveta.
Zaključak je jasan: dok su se azijski giganti nadali dugoročnim popustima, a Zapad uvodio restrikcije, Evropa ostaje jedini pravi gubitnik u ovoj energetskoj krizi, plaćajući najskuplju cenu energetske tranzicije i političkih odluka.
