Ne kupujete na TEMU ???

Kako smo rasprodali ovo malo države i kako je još uvek rasprodajemo.

Malo uvoda da znate s kim pričate, izvinite mora, danas malo ljudi piše ispred sebe dr mr prof. ecc, a to je jako važno.

Dok sam studirao informatiku - magistarske studije elektronsko poslovanje a po samom završetku 2004, najveća želja elektronskih prodavaca na seminarima, edukacijama i obukama je bila da ima žena barem 50% na internetu. Žene = PARE i to mnogo para.

Tada daleke 2004. godine na internetu u odnosu na mušku populaciju bilo je 35% žena i 75% muškaraca i jedan VELIKI problem.

Veliki Problem

Žene su bile nepoverljive prema kupovini na internetu. Te žene s kraja 90-tih i 2000-tih su želele da dodirnu svojom rukom sve i da se uvere u kvalitet. Velike svetske kompanije trošile su ogromne količine novca, čak pozajmljivale od investitora kao Amazon.com, kako bi privukle žene.

Sada kada su pridobili ženska srca i umove ogromnom količinom para, reklama i psihologa biheviorista, sada je kraj civilizacije kakvu znamo blizu.

ELEM, da se vratimo na temu.

NE KUPUJTE NA TEMU nikako ako vam je do života i do ovo malo države što imamo stalo.

Neki ljudi kod nas žive, rade, proizvode, prodaju, oduzimaju i dodaju. Ako vas 1M svaki mesec iz Srbije potroši po 10$, to znači da je iz Srbije izneseno 10 miliona dolara koji se više ne vraćaju u Srbiju.

To znači da tvoja mama nema platu i da dobija otkaz, da tvoj tata nema platu, dobija otkaz, tetak, tetka, strina, ujna i tako u krug.

Ne verujete? Pa vratimo se malo posle 5. oktobra i one čuvene "POBEDE" demokratije. Šta god da se desilo — desilo se i o tome ne želim da raspravljam, ali pređimo malo na ekonomiju.

Naglim prilivom stranih kompanija i prodajom naših banaka, Srbija je ušla u dužničko ropstvo. Firme su pozatvarane, a pare su otišle napolje. Kada su strane kompanije došle i počele da otvaraju svoje tržne centre, bekapovane sa svojim bankama, one su prodavale ko zna kakvu robu, kakvog kvaliteta i pod kakvim cenama (obično damping).

Dok su naše male firme grcale u starom načinu poslovanja, žene i muškarci više nisu kupovali njihovu robu.

PAMUČNE gaće, drugarice i drugovi, braćo i sestre — osnova srpske pamučne industrije je propala preko noći. Počeli smo da nosimo sintetiku i đubre, lepo brendovano, ali ne tako kvalitetno kao naše.

Naše fabrike tekstila i obuće su se ugasile, došla je 2008. svetska ekonomska kriza i ono malo što je bilo, i to je propalo. Banke su digle svoje kamate i počele da pljačkaju i ono malo što je ostalo likvidno u zemlji.

AKO IMALO IMATE SOLI U GLAVI, NE KUPUJTE NA TEMU.

Džaba vam crkva, svi sveci, savršeni robot za predsednika, Sudija Dred i njegova braća ako nemate svoje.

Danas, želeći da nabavim neki akrilni stalak za moj logo i bar-kod, više ljudi u mom okruženju, daljem i bližem, je insistiralo da KUPIM NA TEMU.

NEĆU, NE ŽELIM. Želim da kupim od Srbina, Hrvata, Bosanca, Albanca i Crnog Ciganina (izvinjavam se Romima zbog ove komparacije), samo ako je moj komšija.

Sve što mislite da znate i imate, ako pare dajete izvan svoje okoline, samo gubite, a sada rapidno gubimo sve brže i brže.

Pa ako je imalo soli ostalo tamo negde iza očiju, gde je struna koja drži uši da ne otpadnu, gde je potpuni eho i mrak...

NE kupujte na TEMU, molim vas.