Od njujorških studija do kupovine kultne opreme: Kako je Točkova ekipa tražila put do svetske slave i šta su doneli nazad u Kragujevac.
Godina 1976. ostala je urezana u istoriju jugoslovenskog roka kao trenutak kada je kragujevačka grupa Smak odlučila da testira svoje granice na najtežem terenu — u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovaj poduhvat, ovekovečen u dokumentarnom filmu „Smak u Americi“, predstavljao je hrabar iskorak ka globalnim muzičkim tokovima u vreme kada je domaća scena bila u punom zamahu. Dok su kod kuće bili neprikosnoveni bogovi progresivnog zvuka, odlazak preko Atlantika bio je test zrelosti i kvaliteta pred najstrožom publikom na svetu.
Tokom boravka u Njujorku, članovi benda su se direktno susreli sa vrhunskim standardima produkcije koji su u to vreme na Balkanu bili gotovo nezamisliva kategorija. Radomir Mihailović Točak, Boris Aranđelović, Slobodan Stojanović Kepa i Zoran Milanović tada su bili na svom tehničkom vrhuncu. Dokumentarni film verno prenosi atmosferu iz američkih studija, gde su čak i iskusni američki ton-majstori ostajali zatečeni Točkovom tehnikom sviranja, koja je spajala balkanski senzibilitet, nepravilne ritmove i najčistiji bluz koren.
Jedan od najvažnijih detalja ove turneje, koji je direktno uticao na budućnost jugoslovenske muzike, jeste nabavka opreme. Točak je upravo na ovom putovanju kupio svoj legendarni crni Fender Stratocaster, gitaru koja će postati simbol njegovog tona. Pored toga, bend je nabavio setove Marshall pojačala i Ludwig bubnjeva, što im je omogućilo da po povratku u zemlju postave nove standarde live nastupa. Taj „američki zvuk“ direktno se osetio na albumu „Crna dama“, koji je sniman sa tim novim iskustvom i opremom.
Iako su postojala realna očekivanja da će Smak postati svetska senzacija — s obzirom na to da su instrumentalno bili ispred mnogih zapadnih bendova — surova realnost muzičke industrije imala je druge planove. Jezička barijera, specifičnosti marketinga i nedostatak moćne izdavačke mašinerije iza leđa socijalističkog benda, sprečili su globalni uspeh. Ipak, putovanje je ostalo upamćeno kao najsmeliji pokušaj našeg rokenrola da se poveže sa centrom sveta. Povratkom u Kragujevac, Smak nije doneo samo nove instrumente, već i profesionalizam koji je zauvek promenio ex-YU scenu.
Danas, decenijama kasnije, „Smak u Americi“ nije samo film ili naslov vesti, već svedočanstvo o vremenu kada je domaća pamet i talenat imao hrabrosti da izađe na crtu najboljima, bez kompleksa niže vrednosti.
