Nikada nije kasno za promenu: Zašto je čekanje „pravog trenutka” zapravo odlaganje života

Svaki dan, sat, minut i sekund predstavljaju idealnu priliku da ostvarite ono što želite i da se sklonite od stvari koje vam ne prijaju. Nedavno mi je prijatelj u razgovoru priznao kako i dalje čeka da se svi uslovi poklope kako bi konačno doneo neke važne životne odluke koje već veoma dugo odlaže.

Konstantno čekanje idealnog momenta zapravo nije ništa drugo do svesno odlaganje sopstvenog života. Niko se još nije rodio sa savršenim tajmingom za svaku svoju odluku. Ne postoji taj idealan trenutak u budućnosti u kojem ćete moći da kažete da je apsolutno sve na svom mestu da biste tek tada napravili prvi korak.

Sa druge strane, samim tim što se svako jutro probudimo, mi već dobijamo taj savršeni trenutak koji toliko dugo iščekujemo. Ta privilegija buđenja jeste ujedno i prilika da živimo. Vredi se podsetiti da smo na ovoj planeti sa jednim jedinim zadatkom – da proživimo svoj jedini život.

Nažalost, brojne generacije su odrasle pod teretom različitih stereotipa i duboko ukorenjenih uverenja. Mnogi ljudi žive zarobljeni u sopstvenoj koži pod stalnim pritiskom porodice i društva, trudeći se da ispune sva tuđa očekivanja osim svojih. Vreme u kojem živimo jasno nam pokazuje koliko je takav model ponašanja pogrešan.

Živeti po sopstvenim pravilima ne znači ne poštovati druge, ne voleti nikoga ili biti sebičan. Naprotiv. Kada se bavimo sobom, kada negujemo svoje biće i osećamo se dobro u sopstvenoj koži, sposobni smo da drugima pružimo mnogo više ljubavi i razumevanja nego kada smo stegnuti i pod stalnom lupom okoline. Ako vam neko neprekidno meri svaku reč i prati svaki korak, prvo pitanje koje morate sebi postaviti glasi: Odakle bilo kome pravo na to?

Niko na ovaj svet nije došao sa dozvolom da se meša u tuđe živote, i zato nikada ne treba da dopustite drugima da to čine vama. Zauzmite jasan stav, okružite se lepotom i budite ono što zaista jeste, a oni koji vole da njuškaju neka ostanu zarobljeni u sopstvenoj malicioznosti.

Vreme je da sebe stavite na prvo mesto, iako smo kroz vaspitanje naučeni da uvek zaobilazimo sopstvene potrebe. Nametnute su nam brojne uloge i dužnosti – bilo da smo prijatelji, supružnici, roditelji ili braća i sestre – do te mere da sve to često gubi smisao. Zapamtite da nikome ništa niste dužni; sve u životu treba da se zasniva na dobrovoljnoj bazi.

Kako pokrenuti promenu u sopstvenom životu?

Da biste promenili svet oko sebe, najpre morate promeniti sebe. Kroz rad sa klijentima često primećujem da mnogi iskreno žele transformaciju, ali im sam proces teško pada. Onog trenutka kada počnu da razmišljaju, govore ili se ponašaju drugačije, uvek se suočavaju sa određenom dozom nelagode i unutrašnjeg otpora.

Sve je to prirodan proces. Ta neprijatna osećanja se javljaju jer se i dalje podsvesno držimo starih, naučenih uverenja, što usporava napredak, ali ga nikako ne čini nemogućim. Kada osetite blokadu, primenite sledeće korake:

• Počnite da pišete: Ako uhvatite sebe u mislima da nešto ne možete, odmah preusmerite fokus i zapitajte se kako to ipak može da se izvede. Način uvek postoji, a zapisivanje ideja pomoći će vam da uživate u procesu kreiranja.
• Zamenite samokritiku pohvalom: U svakom datom trenutku postupili ste najbolje što ste znali i mogli u odnosu na okolnosti na koje niste mogli da utičete. Zbog toga zaslužujete isključivo sopstveno priznanje i pohvalu.
• Ograničite svoja davanja: Osobe koje su naučene samo da daju, često ne umeju da primaju. Oni koji najviše vole, najviše pružaju i imaju najviše razumevanja, na kraju ostanu zapostavljeni i tužni. Sve ima svoje granice, pa i vaša požrtvovanost.

Postavljanje granica je vaš štit. Kada se sledeći put nađete u situaciji koja prema vama nije pravedna, a svesni ste koliko sebe ulažete u odnos sa drugima, to će se sigurno negativno odraziti na vaše samopouzdanje i unutrašnji mir. To je nepravda koju smo svi iskusili, ali je možemo sprečiti. Vaš život i vaš trenutak pripadaju samo vama – vi donosite odluke i vi se pitate.