Љубав – Срце Хришћанског Живота

Када данас говоримо о љубави, најчешће је сводимо на осећање – на пролазну емоцију која долази и одлази. У хришћанском разумевању, љубав није пре свега осећање, већ начин постојања.

Љубав као начин постојања

Љубав је одлука, одговорност и жртва. Зато Свето писмо не каже да Бог има љубав, већ да је Бог љубав (1 Јн 4,8), чиме се открива да се љубав не учи теоријски, већ живи у односу са Богом и са човеком.

Две заповести које се не раздвајају

Христос је целокупан закон сабрао у две нераздвојиве заповести: љубав према Богу и љубав према ближњем. Једна без друге не може постојати. Истинска љубав увек има два правца – према Богу и према човеку.

Љубав која превазилази логику света

Хришћанска љубав није увек лака. Она почиње тамо где престаје корист. Лако је волети онога ко нам је близак, али Христов позив да волимо и непријатеље превазилази логику света. То није слабост, већ одлука да зло не победи добро у нама.

Мера љубави: жртва, а не реч

Мера љубави није реч, већ жртва. Христос је љубав показао крстом, а апостол Павле је описује као трпљење, смирење, праштање и наду. Тамо где нема жртве, љубав се своди на симпатију или интерес.

Љубав у свакодневици

Љубав се најјасније види у свакодневици: у стрпљењу, разумевању и праштању које нико не примећује. Љубав није нешто што осећамо, већ нешто што постајемо.

Питање за сваког од нас

Што смо ближи Богу, то смо способнији да волимо човека – чак и онда када је тешко. Ако је Бог љубав, а ми се називамо Његовим, колико се та љубав заиста види у нашим речима, одлукама и односу према другима?